經 集
12.牟尼經 (5/6/2024初稿 更新)
12.牟尼經
  209.
 「從深交恐怖被生起,從住處塵垢被生起,
  無住處無深交,這確實是牟尼的看見。[Mi.5, 1段, Mi.31, 4段]
  210.
  凡破壞已生的後不應該使生長,不應該為那個被出生的[緣]隨給與,
  他們說他是單獨行走的牟尼,那位大仙看見寂靜境界。
  211.
  考量諸依處[蘊處界煩惱住處-㊟]後、衡量種子[那些依處的種子-㊟]後,不應該為那個的情愛隨給與,
  那位牟尼確實是出生滅盡終結的看見者,捨斷思索後不來到稱呼。
  212.
  了知一切住處後,即使那些中哪個也不欲求者,
  那位確實是離貪求的、無貪求的牟尼,不用力-因為是已到達彼岸者。
  213.
  對一切的征服者、知道一切的極聰明者,對在一切法上不被染著者,
  對一切的捨斷者、在渴愛的滅盡上解脫者,明智者們或也感知他是牟尼。[≃SN.21.10]
  214.
  對慧力、戒與禁制具足者,對得定者、好於禪者、有念者,
  對從染著脫離者、不荒蕪者、無者,明智者們或也感知他是牟尼。
  215.
  對單獨行走的、不放逸的牟尼,對在諸斥責、稱讚上不動搖者:
  如在諸聲音上不驚怖的獅子,如在風上不被黏著的網,
  如不被水沾染的紅蓮,對其他人們的指導者、不能被其他人指導者,
  明智者們或也感知他是牟尼。[≃Sn.3, 71偈]
  216.
  凡如柱子出現在浴場,於該處其他人們說極限言語[最高的稱讚或最下的不稱讚-㊟],
  對那位離貪者、善定置諸根者,明智者們或也感知他是牟尼。
  217.
  凡確實如梭端直地自我住立者,從諸惡業避開,
  不平順與平順(不正的與正的)考察者,明智者們或也感知他是牟尼。
  218.
  凡自我抑制者不做惡的,年輕的及中年的牟尼是自我制御者,
  那位不激怒者不使任何者激怒,明智者們或也感知他是牟尼。
  219.
  如果得到凡為最高的、中等的或殘餘團食,依他人施與的生活者,
  他不足以稱讚也不是持害心說話者,明智者們或也感知他是牟尼。
  220.
  對以離婬欲行走的牟尼,凡在年輕時不管在哪裡都不被緊綁,
  對從慢、放逸脫離者、解脫者,明智者們或也感知他是牟尼。
  221.
  了知是間後-對最上義看見者,渡過瀑流、海洋後-對像這樣者,
  對那位切斷繫縛者、無依止者、無漏者,明智者們或也感知他是牟尼。
  222.
  兩方不相等者、遠離住處生活者:扶養妻子者與無我所的善禁戒者,
  對其他生命的殺害不抑制的在家者, 抑制的牟尼經常地守護諸生命。
  223.
  如空中行走的藍頸孔雀,在任何時候都不來到鵝的速度,
  這樣在家者不仿效比丘:在林中遠離的、修禪的牟尼。」
  牟尼經第十二終了。
  蛇品第一終了。
  其攝頌
 「蛇連同達尼亞,牛角與像那樣的耕作,
  純陀連同敗亡,賤民、慈的修習,
  悅山的、阿羅婆迦,勝利與像那這牟尼,
  有十二經,被稱為『蛇品』。」
12. Munisuttaṃ
  209.
  Santhavāto [sandhavato (ka.)] bhayaṃ jātaṃ, niketā jāyate rajo;
  Aniketamasanthavaṃ, etaṃ ve munidassanaṃ.
  210.
  Yo jātamucchijja na ropayeyya, jāyantamassa nānuppavecche;
  Tamāhu ekaṃ muninaṃ carantaṃ, addakkhi so santipadaṃ mahesi.
  211.
  Saṅkhāya vatthūni pamāya [pahāya (ka. sī. ka.), samāya (ka.) pa + mī + tvā = pamāya, yathā nissāyātipadaṃ] bījaṃ, sinehamassa nānuppavecche;
  Sa ve munī jātikhayantadassī, takkaṃ pahāya na upeti saṅkhaṃ.
  212.
  Aññāya sabbāni nivesanāni, anikāmayaṃ aññatarampi tesaṃ;
  Sa ve munī vītagedho agiddho, nāyūhatī pāragato hi hoti.
  213.
  Sabbābhibhuṃ sabbaviduṃ sumedhaṃ, sabbesu dhammesu anūpalittaṃ;
  Sabbañjahaṃ taṇhakkhaye vimuttaṃ, taṃ vāpi dhīrā muni [muniṃ (sī. pī.)] vedayanti.
  214.
  Paññābalaṃ sīlavatūpapannaṃ, samāhitaṃ jhānarataṃ satīmaṃ;
  Saṅgā pamuttaṃ akhilaṃ anāsavaṃ, taṃ vāpi dhīrā muni vedayanti.
  215.
  Ekaṃ carantaṃ munimappamattaṃ, nindāpasaṃsāsu avedhamānaṃ;
  Sīhaṃva saddesu asantasantaṃ, vātaṃva jālamhi asajjamānaṃ;
  Padmaṃva [padumaṃva (sī. syā. pī.)] toyena alippamānaṃ [alimpamānaṃ (syā. ka.)], netāramaññesamanaññaneyyaṃ;
  Taṃ vāpi dhīrā muni vedayanti.
  216.
  Yo ogahaṇe thambhorivābhijāyati, yasmiṃ pare vācāpariyantaṃ [vācaṃ pariyantaṃ (ka.)] vadanti;
  Taṃ vītarāgaṃ susamāhitindriyaṃ, taṃ vāpi dhīrā muni vedayanti.
  217.
  Yo ve ṭhitatto tasaraṃva ujju, jigucchati kammehi pāpakehi;
  Vīmaṃsamāno visamaṃ samañca, taṃ vāpi dhīrā muni vedayanti.
  218.
  Yo saññatatto na karoti pāpaṃ, daharo majjhimo ca muni [daharo ca majjho ca munī (sī. syā. kaṃ. pī.)] yatatto;
  Arosaneyyo na so roseti kañci [na roseti (syā.)], taṃ vāpi dhīrā muni vedayanti.
  219.
  Yadaggato majjhato sesato vā, piṇḍaṃ labhetha paradattūpajīvī;
  Nālaṃ thutuṃ nopi nipaccavādī, taṃ vāpi dhīrā muni vedayanti.
  220.
  Muniṃ carantaṃ virataṃ methunasmā, yo yobbane nopanibajjhate kvaci;
  Madappamādā virataṃ vippamuttaṃ, taṃ vāpi dhīrā muni vedayanti.
  221.
  Aññāya lokaṃ paramatthadassiṃ, oghaṃ samuddaṃ atitariya tādiṃ;
  Taṃ chinnaganthaṃ asitaṃ anāsavaṃ, taṃ vāpi dhīrā muni vedayanti.
  222.
  Asamā ubho dūravihāravuttino, gihī [gihi (ka.)] dāraposī amamo ca subbato;
  Parapāṇarodhāya gihī asaññato, niccaṃ munī rakkhati pāṇine [pāṇino (sī.)] yato.
  223.
  Sikhī yathā nīlagīvo [nīlagivo (syā.)] vihaṅgamo, haṃsassa nopeti javaṃ kudācanaṃ;
  Evaṃ gihī nānukaroti bhikkhuno, munino vivittassa vanamhi jhāyatoti.
  Munisuttaṃ dvādasamaṃ niṭṭhitaṃ.Uragavaggo paṭhamo niṭṭhito.
  Tassuddānaṃ –
  Urago dhaniyo ceva, visāṇañca tathā kasi;
  Cundo parābhavo ceva, vasalo mettabhāvanā.
  Sātāgiro āḷavako, vijayo ca tathā muni;
  Dvādasetāni suttāni, uragavaggoti vuccatīti.
註解