北傳:雜阿含912經, 別譯雜阿含127經 南傳:相應部42相應12經 關涉主題:實踐/離極端行中道‧事蹟/聽法中證果‧其它/初果者的特質 (更新)
雜阿含912經[正聞本13252經/佛光本904經](聚落主相應/道品誦/如來記說)(莊春江標點)
  如是我聞
  一時住瞻婆國揭伽池側。
  時,有王頂聚落主來詣佛所,稽首佛足,退坐一面。
  爾時,世尊告王頂聚落主:
  「今者眾生,依於二邊,何等為二?一者、樂著卑下田舍常人凡夫五欲,二者、自苦方便不正非義饒益
  聚落主!有三種樂受欲樂卑下田舍常人凡夫,有三種自苦方便不正非義饒益,聚落主!何等為三種卑下田舍常人凡夫樂受欲樂?
  有受欲者非法濫取,不以安樂自供,不供養父母,給足兄弟、妻子、奴婢、眷屬、朋友、知識,亦不隨時供養沙門婆羅門,仰求勝處安樂果報未來生天,是名世間第一受欲。
  復次,聚落主!受欲樂者以法、非法濫取財物以樂自供,供養父母,給足兄弟、妻子、奴婢、眷屬、朋友、知識,而不隨時供養沙門、婆羅門,仰求勝處安樂果報未來生天,是名第二受欲樂者。
  復次,聚落主!有受欲樂者以法求財,不以濫取以樂自供,供養父母,給足兄弟、妻子、奴婢、眷屬、知識,隨時供養沙門、婆羅門,仰求勝處安樂果報未來生天,是名第三受欲樂者。
  聚落主!我不一向說受欲平等:我說受欲者其人卑下、我說受欲者是其中人、我說受欲者是其勝人。
  何等為卑下受欲者?謂:非法濫取,……乃至不仰求勝處安樂果報,未來生天,是名我說卑下者受欲。
  何等為中人受欲?謂:受欲者以法、非法而求財物……乃至不求未來生天,是名我說第二中人受欲。
  何等為我說勝人受欲?謂:彼以法求財,……乃至未來生天,是名我說第三勝人受欲。
  何等為三種自苦方便,是苦非法不正,非義饒益?
  有一自苦枯槁活,初始犯戒、污戒,彼修種種苦行,精勤方便住處住,彼不能現法得離熾然、過人法勝妙知見安樂住,聚落主!是名第一自苦方便枯槁活。
  復次,自苦方便枯槁活,始不犯戒、污戒,而修種種苦行,亦不由此現法得離熾然、過人法勝妙知見安樂住,是名第二自苦方便枯槁活。
  復次,自苦方便枯槁活,不初始犯戒、污戒,然修種種苦行方便,亦不能現法離熾然,得過人法勝妙知見安樂住,是名第三自苦方便枯槁活。
  聚落主!我不說一切自苦方便枯槁活悉等:我說有自苦方便是卑劣人、有說自苦方便是中人、有說自苦方便是勝人。
  何等自苦方便卑劣人?若彼自苦方便,初始犯戒、污戒,……乃至不得勝妙知見、安樂住,是名我說自苦方便卑劣人。
  何等為自苦方便中人?若彼自苦方便,不初始犯戒、污戒,……乃至不得勝妙知見、安樂住,是名我說自苦方便中間人。
  何等為自苦方便勝人?若彼自苦方便枯槁活,不初始犯戒、污戒,……乃至不得勝妙知見、安樂住,是名我說自苦方便勝人。
  聚落主!是名三種自苦方便,是苦非法不正,非義饒益。
  聚落主!有道、有跡,不向三種受欲隨順方便卑下田舍常人凡夫;不向三種自苦方便是苦非法不正非義饒益。
  聚落主!何等為道?何等為跡?不向三種受欲、三種自苦方便?聚落主!為欲貪障閡故,或欲自害,或欲害他,或欲俱害,現法、後世得斯罪報,心法憂苦;瞋恚、癡所障,或欲自害,或欲害他,或欲俱害,現法、後世得斯罪報,心法憂苦。若離貪障,不欲方便自害、害他、自他俱害,不現法、後世受斯罪報,彼心、心法常受喜樂,如是,離瞋恚、愚癡障閡,不欲自害,不欲害他,自他俱害,不現法、後世受斯罪報,彼心、心法常受安樂,於現法中遠離熾然,不待時節親近涅槃,即此身現緣自覺知。聚落主!如此,現法、永離熾然、不待時節、親近涅槃、即此現身緣自覺知者,為八聖道,正見……乃至正定。」
  當其世尊說是法時,王頂聚落主遠塵、離垢得法眼淨
  時,王頂聚落主見法、得法、知法、深入於法、度疑、不由於他,於正法律得無所畏,即從坐起,整衣服,合掌白佛:
  「我今已度,世尊!歸佛、歸法、歸比丘僧,從今盡壽為優婆塞。」
  時,聞佛所說,歡喜、隨喜,作禮而去。

別譯雜阿含127經(莊春江標點)
  如是我聞
  一時在瞻波國竭城祇,池岸。
  時,聚落主號王頂髮來詣佛所,頂禮尊足,在一面坐。
  佛告之曰:
  「此世間中多有眾生依二種法,一、貪欲樂,二名習於無益身事、非聖之法、徒受無益損減。
  習於欲樂是名下賤繫累之法,受欲樂者,凡有三種,云何為三?
  一者、聚非法財,殘害物命,自樂己身,而為己身作正樂,因此,亦不名供養父母,亦不名與妻子及其僮僕,亦非親友、知識、眷屬、輔弼己者,亦復不名為供養、供給沙門、婆羅門、諸福田等,若如是者,不修上道,不作樂因,不得樂報,是名第一欲樂。
  設受欲樂,或時如法,或不如法,或為殘害,或不殘害,以樂己身安樂,父母、妻子、僮僕、親友、眷屬、輔弼己者悉皆供養、供給,與正安樂,然不施與沙門、婆羅門,及諸福田,亦復不修正道,不作樂因,不求樂報,不作生天因緣,是名第二欲樂。
  佛復告聚落主,若有集於財寶,如法而聚而為殘害,以如法故;不造殘惡故,修自己身,正受其樂,亦名正理供養父母,及與妻子、僮僕、親友、眷屬、輔成己者,皆名正與安樂,正事給養,時時供養沙門、婆羅門,修立福田,修於上道,種於樂因,求樂果報,作生天因緣,是名第三受於欲樂。
  我今為諸受欲樂者皆悉同說:設受欲樂,我說下賤、設受欲樂,我說為中、設受欲樂,我說為上。
  何者下賤?非法聚財,又不非法聚財,自樂己身,而為己身作正樂,因此,亦不供養,亦不名與妻子、僮僕、親友、眷屬,亦不隨時供養沙門、婆羅門諸福田等,不修上道,不作樂因,不得樂報,不作生天因緣,是名為下。
  何等名中?設受欲樂,或時如法,或不如法,或為殘害,以自樂身,亦復安樂父母、妻子、僮僕、親屬、……乃至不作生天因緣,是名為中。
  云何名上?所謂:如法聚財,不作殘害,身正受樂,正理供養父母及與妻子、僮僕、親友、……乃至能作生天因緣,是名為上。
  何等無益三種苦身,所謂:苦非聖法,無有義利?
  若有苦身,心已變壞,初犯禁戒,身心內外一切俱熱,追念此事,無時暫離,現在之世不離煩熱,終不能得過人之法,是名初無益苦身法。
  若復,有人雖不犯戒,心亦不變,然復稱於身心二業,內外俱適修學是事,現在之世不離煩惱,終不能得過人之法,是名第二無益苦身。
  復次,若更有人雖不犯戒,心不變異,然復稱於身心二業,內外俱適修念此事,現在之世不離惱熱,有少增進過人之法,或得少智,或得見法,或少禪定,是名第三無益苦身。
  聚落主!我亦不說無益苦行,都為一種:有一苦行名為下品,復有苦行名為中品,又有苦行名為上品。
  云何名下?初毀戒時,心已變壞,身心內外一切俱熱,追念此事,無時暫離,於現在世不離煩惱,終不能得過人之法,是名為下。
  云何名中?若復,有人雖不犯戒,心亦不變,然復稱於身心二業,內外俱適修學此事,於現在世不離惱熱,亦不能得過人之法,是名為中。
  云何名上?若更有人雖不犯戒,心不變異,然復稱於身心二業,內外俱適修學此事,於今現在不能永斷一切煩惱,有少增進過人之法,或得少智,或得見法,或觸禪樂,是名為上。
  聚落主!除是二邊,趣向於道,所謂三種欲樂,及以三種無益苦身,趣向中道。何等名為捨於三種欲樂之事,及以三種無益苦身,向中道耶?
  聚落主!貪染欲樂,惱害自見,亦惱害他,自他俱害,現集諸惡,於當來世亦集諸惡,以此因緣,心煩悲憂受諸苦惱。設盡欲結,亦無自苦,亦不苦他,亦復無有自他之苦,現在之世不集諸苦,於未來世亦復不集一切眾苦,以是義故,得現法樂、離眾惱熱、不擇時節、得近涅槃、於現在世能得道果智者,自知明了無滯,不隨他教,是名初中道。
  聚落主!復有中道離於惱熱,不擇時節,得近涅槃智者,自知不隨他教,所謂:正見、正語、正業、正命、正定、正方便、正志、正念,是名第二中道。」
  說是法時,王頂髮聚落主遠塵、離垢得法眼淨。
  爾時,王頂髮聚落主知法、見法、得法、度疑彼岸,離於疑惑,不隨他教,不受異見,於佛法中,得自在辯,即從坐起,整衣服,合掌向佛,白佛言:
  「世尊!我於今日已得出過,歸依於佛,亦復歸依法、僧二寶,我持優婆塞,戒,從今盡壽歸依三寶。」
  爾時,王頂髮聚落,主聞佛所說,歡喜踊躍,頂禮而去。

相應部42相應12經/羅西亞經(聚落主相應/處篇/如來記說)(莊春江譯)
  那時,村長羅西亞去見世尊。抵達後,向世尊問訊,接著在一旁坐下。在一旁坐好後,村長羅西亞對世尊這麼說:
  「大德!我聽聞:『沙門喬達摩呵責一切苦行,一向地責備、呵叱一切苦行者、艱澀生活者。』大德!凡那些這麼說:『沙門喬達摩呵責一切苦行,一向地責備、呵叱一切苦行者、艱澀生活者。』者,大德!那些是否為世尊的所說之說,而且不以不實而毀謗世尊,他們法、隨法地解說了,而任何如法的種種說不來到應該被呵責處嗎?」
  「村長!凡那些這麼說:『沙門喬達摩呵責一切苦行,一向地責備、呵叱一切苦行者、艱澀生活者。』者,那些不是我的所說之說,而且他們以不存在、虛偽、不實而毀謗我。
  村長!有兩個極端,不應該被出家人實行:這在欲上之欲樂的實行:下劣的、粗俗的、一般人的、非聖者的、無益的,以及這自我折磨的實行:苦的、非聖者的、無益的。村長!不往這兩個極端後,有被如來現正覺作眼、作智,導向寂靜、證智正覺、涅槃的中道
  村長!但什麼是那被如來現正覺、作眼、作智,導向寂靜、證智、正覺、涅槃的中道呢?就是這八支聖道,即:正見、……(中略)正定。
  村長!這是那被如來現正覺、作眼、作智,導向寂靜、證智、正覺、涅槃的中道。
  村長!現在世間中存在這三種受用諸欲者,哪三種呢?
  村長!這裡,某些受用諸欲者以非法、暴力遍求財物;以非法、暴力遍求財物後,不使自己快樂、喜悅,不分享,不作福德。
  又,村長!這裡,某些受用諸欲者以非法、暴力遍求財物;以非法、暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,不分享,不作福德。
  又,村長!這裡,某些受用諸欲者以非法、暴力遍求財物;以非法、暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,分享,作福德。
  又,村長!這裡,某些受用諸欲者以法與非法、暴力與非暴力遍求財物;以法與非法、暴力與非暴力遍求財物後,不使自己快樂、喜悅,不分享,不作福德。
  又,村長!這裡,某些受用諸欲者以法與非法、暴力與非暴力遍求財物;以法與非法、暴力與非暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,不分享,不作福德。
  又,村長!這裡,某些受用諸欲者以法與非法、暴力與非暴力遍求財物,以法與非法、暴力與非暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,分享,作福德。
  又,村長!這裡,某些受用諸欲者以法、非暴力遍求財物;以法、非暴力遍求財物後,不使自己快樂、喜悅,不分享,不作福德。
  又,村長!這裡,某些受用諸欲者以法、非暴力遍求財物;以法、非暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,不分享,不作福德。
  又,村長!這裡,某些受用諸欲者以法、非暴力遍求財物;以法、非暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,分享,作福德,但在那些財物上被繫結、迷戀、取著,受用而不見過患、無出離慧。
  又,村長!這裡,某些受用諸欲者以法、非暴力遍求財物;以法、非暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,分享,作福德,在那些財物上不被繫結、不迷戀、不取著,受用而見過患、有出離慧。
  村長!那裡,這位受用諸欲者以非法、暴力遍求財物;以非法、暴力遍求財物後,不使自己快樂、喜悅,不分享,不作福德,這位受用諸欲者應該在三處被呵責。應該在哪三處被呵責呢?『他以非法、暴力遍求財物。』這是第一個應該被呵責處,『他不使自己快樂、喜悅。』這是第二個應該被呵責處,『他不分享,不作福德。』這是第三個應該被呵責處。村長!這位受用諸欲者應該在這三處被呵責。
  村長!那裡,這位受用諸欲者以非法、暴力遍求財物;以非法、暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,不分享,不作福德,這位受用諸欲者應該在二處被呵責,應該在一處被讚賞。應該在哪二處被呵責呢?『他以非法、暴力遍求財物。』這是第一個應該被呵責處,『他不分享,不作福德。』這是第二個應該被呵責處。應該在哪一處被讚賞呢?『他使自己快樂、喜悅。』應該在這一處被讚賞。村長!這位受用諸欲者應該在這二處被呵責,應該在這一處被讚賞。
  村長!那裡,這位受用諸欲者以非法、暴力遍求財物;以非法、暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,分享,作福德,這位受用諸欲者應該在一處被呵責,應該在二處被讚賞。應該在哪一處被呵責呢?『他以非法、暴力遍求財物。』應該在這一處被呵責。應該在哪二處被讚賞呢?『他使自己快樂、喜悅。』這是第一個應該被讚賞處,『他分享,作福德。』這是二個應該被讚賞處。村長!這位受用諸欲者應該在這一處被呵責,應該在這二處被讚賞。
  村長!那裡,這位受用諸欲者以法與非法、暴力與非暴力遍求財物;以法與非法、暴力與非暴力遍求財物後,不使自己快樂、喜悅,不分享,不作福德,這位受用諸欲者應該在一處被讚賞,應該在三處被呵責。應該在哪一處被讚賞呢?『他以法、非暴力遍求財物。』應該在這一處被讚賞。應該在哪三處被呵責呢?『他以非法、暴力遍求財物。』這是第一個應該被呵責處,『他不使自己快樂、喜悅。」這是第二個應該被呵責處,『他不分享,不作福德。』這是第三個應該被呵責處。村長!這位受用諸欲者應該在這一處被讚賞,應該在這三處被呵責。
  村長!那裡,這位受用諸欲者以法與非法、暴力與非暴力遍求財物;以法與非法、暴力與非暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,不分享,不作福德,這位受用諸欲者應該在二處被讚賞,應該在二處被呵責。應該在哪二處被讚賞呢?『他以法、非暴力遍求財物。』這是第一個應該被讚賞處,『他使自己快樂、喜悅。』這是第二個應該被讚賞處。應該在哪二處被呵責呢?『他以非法、暴力遍求財物。』這是第一個應該被呵責處,『他不分享,不作福德。』這是第二個應該被呵責處。村長!這位受用諸欲者應該在這二處被讚賞,應該在這二處被呵責。
  村長!那裡,這位受用諸欲者以法與非法、暴力與非暴力遍求財物;以法與非法、暴力與非暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,分享,作福德,這位受用諸欲者應該在三處被讚賞,應該在一處被呵責。應該在哪三處被讚賞呢?『他以法、非暴力遍求財物。』這是第一個應該被讚賞處,『他使自己快樂、喜悅。』這是第二個應該被讚賞處,『他分享,作福德。』這是第三個應該被讚賞處。應該在哪一處被呵責呢?『他以非法、暴力遍求財物。』應該在這一處被呵責。村長!這位受用諸欲者應該在這三處被讚賞,應該在這一處被呵責。
  村長!那裡,這位受用諸欲者以法、非暴力遍求財物;以法、非暴力遍求財物後,不使自己快樂、喜悅,不分享,不作福德,這位受用諸欲者應該在一處被讚賞,應該在二處被呵責。應該在哪一處被讚賞呢?『他以法、非暴力遍求財物。』應該在這一處被讚賞。應該在哪二處被呵責呢?『他不使自己快樂、喜悅。』這是第一個應該被呵責處,『他不分享,不作福德。』這是第二個應該被呵責處。村長!這位受用諸欲者應該在這一處被讚賞,應該在這二處被呵責。
  村長!那裡,這位受用諸欲者以法、非暴力遍求財物;以法、非暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,不分享,不作福德,這位受用諸欲者應該在二處被讚賞,應該在一處被呵責。應該在哪二處被讚賞呢?『他以法、非暴力遍求財物。』這是第一個應該被讚賞處,『他使自己快樂、喜悅。』這是第二個應該被讚賞處。應該在哪一處被呵責呢?『他不分享,不作福德。』應該在這一處被呵責。村長!這位受用諸欲者應該在這二處被讚賞,應該在這一處被呵責。
  村長!那裡,這位受用諸欲者以法、非暴力遍求財物;以法、非暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,分享,作福德,但在那些財物上被繫結、迷戀、取著,受用而不見過患、無出離慧,這位受用諸欲者應該在三處被讚賞,應該在一處被呵責。應該在哪三處被讚賞呢?『他以法、非暴力遍求財物。』這是第一個應該被讚賞處,『他使自己快樂、喜悅。』這是第二個應該被讚賞處,『他分享,作福德。』這是第三個應該被讚賞處。應該在哪一處被呵責呢?『他在那些財物上被繫結、迷戀、取著,受用而不見過患、無出離慧。』應該在這一處被呵責。村長!這位受用諸欲者應該在這三處被讚賞,應該在這一處被呵責。
  村長!那裡,這位受用諸欲者以法、非暴力遍求財物;以法、非暴力遍求財物後,使自己快樂、喜悅,分享,作福德,在那些財物上不被繫結、不迷戀、不取著,受用而見過患、有出離慧,這位受用諸欲者應該在四處被讚賞。應該在哪四處被讚賞呢?『他以法、非暴力遍求財物。』這是第一個應該被讚賞處,『他使自己快樂、喜悅。』這是第二個應該被讚賞處,『他分享,作福德。』這是第三個應該被讚賞處,『他在那些財物上不被繫結、不迷戀、不取著,受用而見過患、有出離慧。』這是第四個應該被讚賞處。村長!這位受用諸欲者應該在這四處被讚賞。
  村長!有這三種苦行者、艱澀生活者存在世間中,哪三種呢?
  村長!這裡,某些苦行者、艱澀生活者,由於信,從在家出家,成為非家生活:『或許我能證得善法,或許我能作證足以為聖者智見特質過人法。』他苦惱、折磨自己,但沒證得善法,且沒作證足以為聖者智見特質的過人法。
  村長!這裡,某些苦行者、艱澀生活者,由於信,從在家出家,成為非家生活:『或許我能證得善法,或許我能作證足以為聖者智見特質的過人法。』他苦惱、折磨自己,而證得善法,但沒作證足以為聖者智見特質的過人法。
  村長!這裡,某些苦行者、艱澀生活者,由於信,從在家出家,成為非家生活:『或許我能證得善法,或許我能作證足以為聖者智見特質的過人法。』他苦惱、折磨自己,而證得善法,且作證足以為聖者智見特質的過人法。
  村長!那裡,這位苦行者、艱澀生活者苦惱、折磨自己,但沒證得善法,且沒作證足以為聖者智見特質的過人法,村長!這位苦行者、艱澀生活者應該在三處被呵責。應該在哪三處被呵責呢?『他苦惱、折磨自己。』這是第一個應該被呵責處,『他沒證得善法。』這是第二個應該被呵責處,『他沒作證足以為聖者智見特質的過人法。』這是第三個應該被呵責處。村長!這位苦行者、艱澀生活者應該在這三處被呵責。
  村長!那裡,這位苦行者、艱澀生活者苦惱、折磨自己,而證得善法,但沒作證足以為聖者智見特質的過人法,村長!這位苦行者、艱澀生活者應該在二處被呵責,應該在一處被讚賞。應該在哪二處被呵責呢?『他苦惱、折磨自己。』這是第一個應該被呵責處。『他沒作證足以為聖者智見特質的過人法。』這是第二個應該被呵責處。應該在哪一處被讚賞呢?『他證得善法。』應該在這一處被讚賞。村長!這位苦行者、艱澀生活者應該在這二處被呵責,應該在這一處被讚賞。
  村長!那裡,這位苦行者、艱澀生活者苦惱、折磨自己,而證得善法,且作證足以為聖者智見特質的過人法,村長!這位苦行者、艱澀生活者應該在一處被呵責,應該在二處被讚賞。應該在哪一處被呵責呢?『他苦惱、折磨自己。』應該在這一處被呵責。應該在哪二處被讚賞呢?『他證得善法。』這是第一個應該被讚賞處,『他作證足以為聖者智見特質的過人法。』這是第二個應該被讚賞處。村長!這位苦行者、艱澀生活者應該在這一處被呵責,應該在這二處被讚賞。
  村長!有這三種直接可見的、即時的、請你來見的、能引導的、智者應該自己經驗的滅盡,哪三種呢?
  凡貪染者,為了貪,他意圖加害自己、意圖對別人加害、意圖加害兩者;當貪已被捨斷時,他既不意圖加害自己,也不意圖加害別人,不意圖加害兩者,滅盡是直接可見的、即時的、請你來見的、能引導的、智者應該自己經驗的。
  凡瞋怒者,為了瞋,他意圖加害自己、意圖加害別人,意圖加害兩者;當瞋已被捨斷時,他既不意圖加害自己,也不意圖加害別人,不意圖加害兩者,滅盡是直接可見的、即時的、請你來見的、能引導的、智者應該自己經驗的。
  凡愚癡者,為了癡,他意圖加害自己、意圖加害別人、意圖加害兩者;當癡已被捨斷時,他既不意圖加害自己,也不意圖加害別人,不意圖加害兩者,滅盡是直接可見的、即時的、請你來見的、能引導的、智者應該自己經驗的。
  村長!這些是三種直接可見的、即時的、請你來見的、能引導的、智者應該自己經驗的滅盡。」
  當這麼說時,村長羅西亞對世尊這麼說:
  「太偉大了,大德!……(中略)請世尊記得我為優婆塞,從今天起終生歸依。」

巴利語經文(台灣嘉義法雨道場流通的word版本)
SN.42.12/ 12. Rāsiyasuttaṃ
   364. Atha kho rāsiyo gāmaṇi yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṃ abhivādetvā ekamantaṃ nisīdi. Ekamantaṃ nisinno kho rāsiyo gāmaṇi bhagavantaṃ etadavoca– “sutaṃ metaṃ, bhante, ‘samaṇo gotamo sabbaṃ tapaṃ garahati, sabbaṃ tapassiṃ lūkhajīviṃ ekaṃsena upavadati upakkosatī’ti. Ye te, bhante, evamāhaṃsu– ‘samaṇo gotamo sabbaṃ tapaṃ garahati, sabbaṃ tapassiṃ lūkhajīviṃ ekaṃsena upavadati upakkosatī’ti, kacci te, bhante, bhagavato vuttavādino, na ca bhagavantaṃ abhūtena abbhācikkhanti, dhammassa cānudhammaṃ byākaronti, na ca koci sahadhammiko vādānuvādo gārayhaṃ ṭhānaṃ āgacchatī”ti? “Ye te, gāmaṇi, evamāhaṃsu– ‘samaṇo gotamo sabbaṃ tapaṃ garahati, sabbaṃ tapassiṃ lūkhajīviṃ ekaṃsena upavadati upakkosatī’ti, na me te vuttavādino, abbhācikkhanti ca pana maṃ te asatā tucchā abhūtena”.
   “Dveme, gāmaṇi, antā pabbajitena na sevitabbā– yo cāyaṃ kāmesu kāmasukhallikānuyogo hīno gammo pothujjaniko anariyo anatthasaṃhito, yo cāyaṃ attakilamathānuyogo dukkho anariyo anatthasaṃhito. Ete te, gāmaṇi, ubho ante anupagamma majjhimā paṭipadā tathāgatena abhisambuddhā cakkhukaraṇī ñāṇakaraṇī upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṃvattati. Katamā ca sā, gāmaṇi, majjhimā paṭipadā tathāgatena abhisambuddhā– cakkhukaraṇī ñāṇakaraṇī upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṃvattati? Ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo, seyyathidaṃ– sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. Ayaṃ kho sā, gāmaṇi, majjhimā paṭipadā tathāgatena abhisambuddhā– cakkhukaraṇī ñāṇakaraṇī upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṃvattati.
   “Tayo kho me, gāmaṇi, kāmabhogino santo saṃvijjamānā lokasmiṃ. Katame tayo? Idha, gāmaṇi, ekacco kāmabhogī adhammena bhoge pariyesati, sāhasena adhammena bhoge pariyesitvā sāhasena na attānaṃ sukheti na pīṇeti na saṃvibhajati na puññāni karoti. Idha pana, gāmaṇi, ekacco kāmabhogī adhammena bhoge pariyesati sāhasena. Adhammena bhoge pariyesitvā sāhasena attānaṃ sukheti pīṇeti, na saṃvibhajati na puññāni karoti. Idha pana, gāmaṇi, ekacco kāmabhogī adhammena bhoge pariyesati sāhasena. Adhammena bhoge pariyesitvā sāhasena attānaṃ sukheti pīṇeti saṃvibhajati puññāni karoti.
   “Idha pana, gāmaṇi, ekacco kāmabhogī dhammādhammena bhoge pariyesati sāhasenapi asāhasenapi. Dhammādhammena bhoge pariyesitvā sāhasenapi asāhasenapi na attānaṃ sukheti, na pīṇeti, na saṃvibhajati, na puññāni karoti. Idha pana, gāmaṇi, ekacco kāmabhogī dhammādhammena bhoge pariyesati sāhasenapi asāhasenapi. Dhammādhammena bhoge pariyesitvā sāhasenapi asāhasenapi attānaṃ sukheti pīṇeti, na saṃvibhajati, na puññāni karoti. Idha pana, gāmaṇi, ekacco kāmabhogī dhammādhammena bhoge pariyesati, sāhasenapi asāhasenapi Dhammādhammena bhoge pariyesitvā sāhasenapi asāhasenapi attānaṃ sukheti pīṇeti saṃvibhajati puññāni karoti.
   “Idha pana, gāmaṇi, ekacco kāmabhogī dhammena bhoge pariyesati asāhasena. Dhammena bhoge pariyesitvā asāhasena na attānaṃ sukheti, na pīṇeti, na saṃvibhajati, na puññāni karoti. Idha pana, gāmaṇi, ekacco kāmabhogī dhammena bhoge pariyesati asāhasena. Dhammena bhoge pariyesitvā asāhasena attānaṃ sukheti pīṇeti, na saṃvibhajati, na puññāni karoti. Idha pana, gāmaṇi, ekacco kāmabhogī dhammena bhoge pariyesati asāhasena. Dhammena bhoge pariyesitvā asāhasena attānaṃ sukheti pīṇeti saṃvibhajati puññāni karoti. Te ca bhoge gadhito mucchito ajjhopanno anādīnavadassāvī anissaraṇapañño paribhuñjati. Idha pana, gāmaṇi, ekacco kāmabhogī dhammena bhoge pariyesati asāhasena. Dhammena bhoge pariyesitvā asāhasena attānaṃ sukheti pīṇeti saṃvibhajati puññāni karoti. Te ca bhoge agadhito amucchito anajjhopanno ādīnavadassāvī nissaraṇapañño paribhuñjati.
   “Tatra gāmaṇi, yvāyaṃ kāmabhogī adhammena bhoge pariyesati sāhasena, adhammena bhoge pariyesitvā sāhasena na attānaṃ sukheti, na pīṇeti, na saṃvibhajati, na puññāni karoti. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī tīhi ṭhānehi gārayho. Katamehi tīhi ṭhānehi gārayho? Adhammena bhoge pariyesati sāhasenāti, iminā paṭhamena ṭhānena gārayho. Na attānaṃ sukheti na pīṇetīti, iminā dutiyena ṭhānena gārayho. Na saṃvibhajati, na puññāni karotīti, iminā tatiyena ṭhānena gārayho. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī imehi tīhi ṭhānehi gārayho.
   “Tatra, gāmaṇi, yvāyaṃ kāmabhogī adhammena bhoge pariyesati sāhasena, adhammena bhoge pariyesitvā sāhasena attānaṃ sukheti pīṇeti, na saṃvibhajati, na puññāni karoti. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī dvīhi ṭhānehi gārayho, ekena ṭhānena pāsaṃso. Katamehi dvīhi ṭhānehi gārayho? Adhammena bhoge pariyesati sāhasenāti, iminā paṭhamena ṭhānena gārayho. Na saṃvibhajati, na puññāni karotīti, iminā dutiyena ṭhānena gārayho. Katamena ekena ṭhānena pāsaṃso? Attānaṃ sukheti pīṇetīti, iminā ekena ṭhānena pāsaṃso. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī imehi dvīhi ṭhānehi gārayho, iminā ekena ṭhānena pāsaṃso.
   “Tatra, gāmaṇi, yvāyaṃ kāmabhogī adhammena bhoge pariyesati sāhasena, adhammena bhoge pariyesitvā sāhasena attānaṃ sukheti pīṇeti saṃvibhajati puññāni karoti. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī ekena ṭhānena gārayho, dvīhi ṭhānehi pāsaṃso. Katamena ekena ṭhānena gārayho? Adhammena bhoge pariyesati sāhasenāti, iminā ekena ṭhānena gārayho. Katamehi dvīhi ṭhānehi pāsaṃso? Attānaṃ sukheti pīṇetīti, iminā paṭhamena ṭhānena pāsaṃso. Saṃvibhajati puññāni karotīti, iminā dutiyena ṭhānena pāsaṃso. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī, iminā ekena ṭhānena gārayho, imehi dvīhi ṭhānehi pāsaṃso.
   “Tatra, gāmaṇi, yvāyaṃ kāmabhogī dhammādhammena bhoge pariyesati sāhasenapi asāhasenapi, dhammādhammena bhoge pariyesitvā sāhasenapi asāhasenapi na attānaṃ sukheti, na pīṇeti, na saṃvibhajati, na puññāni karoti. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī ekena ṭhānena pāsaṃso, tīhi ṭhānehi gārayho. Katamena ekena ṭhānena pāsaṃso? Dhammena bhoge pariyesati asāhasenāti, iminā ekena ṭhānena pāsaṃso. Katamehi tīhi ṭhānehi gārayho? Adhammena bhoge pariyesati sāhasenāti, iminā paṭhamena ṭhānena gārayho. Na attānaṃ sukheti, na pīṇetīti, iminā dutiyena ṭhānena gārayho. Na saṃvibhajati, na puññāni karotīti, iminā tatiyena ṭhānena gārayho. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī iminā ekena ṭhānena pāsaṃso, imehi tīhi ṭhānehi gārayho.
   “Tatra, gāmaṇi, yvāyaṃ kāmabhogī dhammādhammena bhoge pariyesati sāhasenapi asāhasenapi, dhammādhammena bhoge pariyesitvā sāhasenapi asāhasenapi attānaṃ sukheti pīṇeti, na saṃvibhajati, na puññāni karoti. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī dvīhi ṭhānehi pāsaṃso, dvīhi ṭhānehi gārayho. Katamehi dvīhi ṭhānehi pāsaṃso? Dhammena bhoge pariyesati asāhasenāti, iminā paṭhamena ṭhānena pāsaṃso. Attānaṃ sukheti pīṇetīti, iminā dutiyena ṭhānena pāsaṃso Katamehi dvīhi ṭhānehi gārayho? Adhammena bhoge pariyesati sāhasenāti, iminā paṭhamena ṭhānena gārayho. Na saṃvibhajati, na puññāni karotīti, iminā dutiyena ṭhānena gārayho. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī imehi dvīhi ṭhānehi pāsaṃso, imehi dvīhi ṭhānehi gārayho.
   “Tatra, gāmaṇi, yvāyaṃ kāmabhogī dhammādhammena bhoge pariyesati sāhasenapi asāhasenapi, dhammādhammena bhoge pariyesitvā sāhasenapi asāhasenapi attānaṃ sukheti pīṇeti saṃvibhajati puññāni karoti. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī tīhi ṭhānehi pāsaṃso, ekena ṭhānena gārayho. Katamehi tīhi ṭhānehi pāsaṃso? Dhammena bhoge pariyesati asāhasenāti, iminā paṭhamena ṭhānena pāsaṃso. Attānaṃ sukheti pīṇetīti, iminā dutiyena ṭhānena pāsaṃso. Saṃvibhajati puññāni karotīti, iminā tatiyena ṭhānena pāsaṃso. Katamena ekena ṭhānena gārayho? Adhammena bhoge pariyesati sāhasenāti iminā ekena ṭhānena gārayho. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī imehi tīhi ṭhānehi pāsaṃso, iminā ekena ṭhānena gārayho.
   “Tatra, gāmaṇi, yvāyaṃ kāmabhogī dhammena bhoge pariyesati asāhasena dhammena bhoge pariyesitvā asāhasena, na attānaṃ sukheti, na pīṇeti, na saṃvibhajati, na puññāni karoti. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī ekena ṭhānena pāsaṃso, dvīhi ṭhānehi gārayho. Katamena ekena ṭhānena pāsaṃso? Dhammena bhoge pariyesati asāhasenāti, iminā ekena ṭhānena pāsaṃso. Katamehi dvīhi ṭhānehi gārayho? Na attānaṃ sukheti, na pīṇetīti, iminā paṭhamena ṭhānena gārayho. Na saṃvibhajati, na puññāni karotīti, iminā dutiyena ṭhānena gārayho. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī iminā ekena ṭhānena pāsaṃso, imehi dvīhi ṭhānehi gārayho.
   “Tatra gāmaṇi, yvāyaṃ kāmabhogī dhammena bhoge pariyesati asāhasena, dhammena bhoge pariyesitvā asāhasena attānaṃ sukheti pīṇeti, na saṃvibhajati, na puññāni karoti. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī dvīhi ṭhānehi pāsaṃso, ekena ṭhānena gārayho. Katamehi dvīhi ṭhānehi pāsaṃso? Dhammena bhoge pariyesati asāhasenāti, iminā paṭhamena ṭhānena pāsaṃso. Attānaṃ sukheti pīṇetīti, iminā dutiyena ṭhānena pāsaṃso. Katamena ekena ṭhānena gārayho Na saṃvibhajati, na puññāni karotīti, iminā ekena ṭhānena gārayho. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī imehi dvīhi ṭhānehi pāsaṃso, iminā ekena ṭhānena gārayho.
   “Tatra, gāmaṇi, yvāyaṃ kāmabhogī dhammena bhoge pariyesati asāhasena dhammena bhoge pariyesitvā asāhasena attānaṃ sukheti pīṇeti saṃvibhajati puññāni karoti, te ca bhoge gadhito mucchito ajjhopanno anādīnavadassāvī anissaraṇapañño paribhuñjati. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī tīhi ṭhānehi pāsaṃso, ekena ṭhānena gārayho. Katamehi tīhi ṭhānehi pāsaṃso? Dhammena bhoge pariyesati asāhasenāti, iminā paṭhamena ṭhānena pāsaṃso. Attānaṃ sukheti pīṇetīti, iminā dutiyena ṭhānena pāsaṃso. Saṃvibhajati puññāni karotīti, iminā tatiyena ṭhānena pāsaṃso Katamena ekena ṭhānena gārayho? Te ca bhoge gadhito mucchito ajjhopanno anādīnavadassāvī anissaraṇapañño paribhuñjatīti, iminā ekena ṭhānena gārayho. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī imehi tīhi ṭhānehi pāsaṃso, iminā ekena ṭhānena gārayho.
   “Tatra, gāmaṇi, yvāyaṃ kāmabhogī dhammena bhoge pariyesati asāhasena, dhammena bhoge pariyesitvā asāhasena attānaṃ sukheti pīṇeti saṃvibhajati puññāni karoti. Te ca bhoge agadhito amucchito anajjhopanno ādīnavadassāvī nissaraṇapañño paribhuñjati. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī catūhi ṭhānehi pāsaṃso. Katamehi catūhi ṭhānehi pāsaṃso? Dhammena bhoge pariyesati asāhasenāti, iminā paṭhamena ṭhānena pāsaṃso. Attānaṃ sukheti pīṇetīti, iminā dutiyena ṭhānena pāsaṃso. Saṃvibhajati puññāni karotīti, iminā tatiyena ṭhānena pāsaṃso. Te ca bhoge agadhito amucchito anajjhopanno ādīnavadassāvī nissaraṇapañño paribhuñjatīti, iminā catutthena ṭhānena pāsaṃso. Ayaṃ, gāmaṇi, kāmabhogī imehi catūhi ṭhānehi pāsaṃso.
   “Tayome, gāmaṇi, tapassino lūkhajīvino santo saṃvijjamānā lokasmiṃ. Katame tayo? Idha, gāmaṇi, ekacco tapassī lūkhajīvī saddhā agārasmā anagāriyaṃ pabbajito hoti– ‘appeva nāma kusalaṃ dhammaṃ adhigaccheyyaṃ, appeva nāma uttarimanussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ sacchikareyyan’ti. So attānaṃ ātāpeti paritāpeti, kusalañca dhammaṃ nādhigacchati, uttari ca manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ na sacchikaroti.
   “Idha pana, gāmaṇi, ekacco tapassī lūkhajīvī saddhā agārasmā anagāriyaṃ pabbajito hoti– ‘appeva nāma kusalaṃ dhammaṃ adhigaccheyyaṃ, appeva nāma uttarimanussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ sacchikareyyan’ti. So attānaṃ ātāpeti paritāpeti, kusalañhi kho dhammaṃ adhigacchati, uttarimanussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ na sacchikaroti.
   “Idha pana, gāmaṇi, ekacco tapassī lūkhajīvī saddhā agārasmā anagāriyaṃ pabbajito hoti– ‘appeva nāma kusalaṃ dhammaṃ adhigaccheyyaṃ, appeva nāma uttarimanussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ sacchikareyyan’ti. So attānaṃ ātāpeti paritāpeti kusalañca dhammaṃ adhigacchati, uttari ca manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ sacchikaroti.
   “Tatra, gāmaṇi, yvāyaṃ tapassī lūkhajīvī attānaṃ ātāpeti paritāpeti, kusalañca dhammaṃ nādhigacchati, uttari ca manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ na sacchikaroti. Ayaṃ, gāmaṇi, tapassī lūkhajīvī tīhi ṭhānehi gārayho. Katamehi tīhi ṭhānehi gārayho? Attānaṃ ātāpeti paritāpetīti, iminā paṭhamena ṭhānena gārayho. Kusalañca dhammaṃ nādhigacchatīti, iminā dutiyena ṭhānena gārayho. Uttari ca manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ na sacchikarotīti, iminā tatiyena ṭhānena gārayho. Ayaṃ, gāmaṇi, tapassī lūkhajīvī, imehi tīhi ṭhānehi gārayho.
   “Tatra, gāmaṇi, yvāyaṃ tapassī lūkhajīvī attānaṃ ātāpeti paritāpeti, kusalañhi kho dhammaṃ adhigacchati, uttari ca manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ na sacchikaroti. Ayaṃ, gāmaṇi, tapassī lūkhajīvī dvīhi ṭhānehi gārayho, ekena ṭhānena pāsaṃso. Katamehi dvīhi ṭhānehi gārayho? Attānaṃ ātāpeti paritāpetīti, iminā paṭhamena ṭhānena gārayho. Uttari ca manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ na sacchikarotīti, iminā dutiyena ṭhānena gārayho. Katamena ekena ṭhānena pāsaṃso? Kusalañhi kho dhammaṃ adhigacchatīti, iminā ekena ṭhānena pāsaṃso. Ayaṃ, gāmaṇi, tapassī lūkhajīvī imehi dvīhi ṭhānehi gārayho, iminā ekena ṭhānena pāsaṃso.
   “Tatra gāmaṇi, yvāyaṃ tapassī lūkhajīvī attānaṃ ātāpeti paritāpeti, kusalañca dhammaṃ adhigacchati, uttari ca manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ sacchikaroti. Ayaṃ, gāmaṇi, tapassī lūkhajīvī ekena ṭhānena gārayho, dvīhi ṭhānehi pāsaṃso. Katamena ekena ṭhānena gārayho? Attānaṃ ātāpeti paritāpetīti, iminā ekena ṭhānena gārayho. Katamehi dvīhi ṭhānehi pāsaṃso? Kusalañca dhammaṃ adhigacchatīti, iminā paṭhamena ṭhānena pāsaṃso. Uttari ca manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ sacchikarotīti, iminā dutiyena ṭhānena pāsaṃso Ayaṃ, gāmaṇi, tapassī lūkhajīvī iminā ekena ṭhānena gārayho, imehi dvīhi ṭhānehi pāsaṃso.
   “Tisso imā, gāmaṇi, sandiṭṭhikā nijjarā akālikā ehipassikā opaneyyikā paccattaṃ veditabbā viññūhi. Katamā tisso? Yaṃ ratto rāgādhikaraṇaṃ attabyābādhāyapi ceteti, parabyābādhāyapi ceteti, ubhayabyābādhāyapi ceteti. Rāge pahīne nevattabyābādhāya ceteti, na parabyābādhāya ceteti, na ubhayabyābādhāya ceteti. Sandiṭṭhikā nijjarā akālikā ehipassikā opaneyyikā paccattaṃ veditabbā viññūhi. Yaṃ duṭṭho dosādhikaraṇaṃ attabyābādhāyapi ceteti, parabyābādhāyapi ceteti, ubhayabyābādhāyapi ceteti. Dose pahīne nevattabyābādhāya ceteti, na parabyābādhāya ceteti, na ubhayabyābādhāya ceteti. Sandiṭṭhikā nijjarā akālikā ehipassikā opaneyyikā paccattaṃ veditabbā viññūhi. Yaṃ mūḷho mohādhikaraṇaṃ attabyābādhāyapi ceteti, parabyābādhāyapi ceteti, ubhayabyābādhāyapi ceteti. Mohe pahīne nevattabyābādhāya ceteti, na parabyābādhāya ceteti, na ubhayabyābādhāya ceteti. Sandiṭṭhikā nijjarā akālikā ehipassikā opaneyyikā paccattaṃ veditabbā viññūhi. Imā kho, gāmaṇi, tisso sandiṭṭhikā nijjarā akālikā ehipassikā opaneyyikā paccattaṃ veditabbā viññūhī”ti.
   Evaṃ vutte, rāsiyo gāmaṇi bhagavantaṃ etadavoca– “abhikkantaṃ, bhante …pe… upāsakaṃ maṃ bhagavā dhāretu ajjatagge pāṇupetaṃ saraṇaṃ gatan”ti. Dvādasamaṃ.
南北傳經文比對(莊春江作):
  「三種受用諸欲者」(Tayo kho me…kāmabhogino santo saṃvijjamānā),菩提比丘長老英譯為「有這三種享樂感官快樂者」(these three persons who enjoy sensual pleasures existing),並解說這裡的三種指:(i) 財富如何被獲得,非法、合法或兩者兼有。(ii)是否為自己的利益使用。(iii)是否利益他人。按:這三種情況,以下經文共列有十種組合,另參看MA.126。