5.雙小品
中部41經/沙拉經(雙小品[5])(莊春江譯)
被我這麼聽聞：
有一次，在憍薩羅進行遊行的
世尊與大
比丘僧團一起抵達名叫沙拉的憍薩羅婆羅門村落。沙拉的婆羅門
屋主們聽聞：「
先生！在憍薩羅進行遊行的釋迦人之子、從釋迦族出家的
沙門喬達摩，與大比丘僧團一起已到達沙拉，又，對那位喬達摩
尊師，這樣的好名聲已傳播：『像這樣，那位世尊是
阿羅漢、
遍正覺者、
明行具足者、
善逝、
世間知者、
應該被調御人的無上調御者、
天-人們的大師、
佛陀、世尊。』他以證智自作證後，告知這個包括天、魔、梵的世間；包括沙門婆羅門，包括天-人的
世代，他教導開頭是善的、中間是善的、結尾是善的；
有意義的、
有文字的法，他說明完全圓滿、
遍純淨的梵行。又，有像那樣阿羅漢的看見，
那就好了！」
那時，沙拉的婆羅門屋主們去見世尊。抵達後，一些向世尊
問訊後，在一旁坐下；一些與世尊一起互相問候。交換應該被互相問候的友好交談後，在一旁坐下；一些向世尊
合掌鞠躬後，在一旁坐下；一些在世尊的面前告知姓名後，在一旁坐下；一些沈默地在一旁坐下。在一旁坐下的沙拉的婆羅門屋主們對世尊說這個：「喬達摩尊師！什麼因、什麼
緣，以那個，這裡一些眾生以身體的崩解，死後往生
苦界、
惡趣、
下界、地獄？又，喬達摩尊師！什麼因、什麼緣，以那個，這裡一些眾生以身體的崩解，死後往生
善趣、天界？」
「屋主們！以非法行、以不正行之因，這樣，這裡，一些眾生以身體的崩解，死後往生苦界、惡趣、下界、地獄；屋主們！以法行、以正行之因，這樣，這裡，一些眾生以身體的崩解，死後往生善趣、天界。」
「
大德！我們對這個被喬達摩尊師簡要地說的、未詳細地解析的義理，不詳細地了知義理，請喬達摩尊師為我們教導像這樣的法，如是，我們能對這個被喬達摩尊師簡要地說的、未詳細地解析的義理，詳細地了知義理，
那就好了！」「屋主們！那樣的話，你們要聽！你們要
好好作意！我將說。」「是的，先生！」沙拉的婆羅門屋主們回答世尊。世尊說這個：(439)
「屋主們！有三種以身非法行者、非正行者，有四種以語非法行者、非正行者，有三種以意非法行者、非正行者。
屋主們！而怎樣是三種以身非法行者、非正行者？屋主們！這裡，某人是殺生者、兇暴者、血手者、執著殺戮者、在
活的生命類上不來到同情者。
又，是
未被給與的拿取者：凡那個來到村落或來到林野他人的他人財產資具，他是未被給與的拿取者被稱為偷盜。
又，是
邪淫者：凡她是被母親守護者、被父親守護者、被兄弟守護者、被姊妹守護者、被親族守護者、被氏族守護者、被法守護者、有夫者、有懲罰保護者、乃至甚至
被套過花環(已訂婚)者，是在像那樣者處性交者。屋主們！這樣是三種以身非法行者、非正行者。
屋主們！而怎樣是四種以語非法行者、非正行者？屋主們！這裡，某人是
妄語者：到會堂，或到集會處，或到親族中，或到團體中，或到王宮中，被帶來作為被詢問的證人：『喂！來！男子！凡你知道，請你說那個。』不知道的他說：『我知道。』或，知道的他說：『我不知道。』沒看見的他說：『我看見。』或，看見的他說：『我沒看見。』像這樣，因為自己(自己之因)，或因為他人，或因為些微物質成為故意說虛妄者。
又，是
離間語者：從這裡聽聞後，是為了這些的分裂在那裡說者，或從那裡聽聞後，是為了那些的分裂在這裡說者，像這樣，是和合的破壞者、或分裂的隨給與者、樂於不和合者、愛好不和合者、喜歡不和合者、作不和合言語的言說者。
又，是
粗惡語者，凡那個粗暴的、苛刻的、刺痛他人的、咒罵他人的、憤怒附近的、不轉起入定的言語，是像這樣言語之說者。
又，是
雜穢語者：不適當時機之說者、非事實之說者、無益之說者、非法之說者、非律之說者、無價值(無貯藏)的言語之說者：在不適當時機的、無理由的、無節制的、伴隨無利益的。屋主們！這樣是四種以語非法行者、非正行者。
屋主們！而怎樣是三種以意非法行者、非正行者？屋主們！這裡，某人是
貪婪者：凡那個他人的他人財產資具，他是貪求者：『啊！願凡他人的都是我的。』
又，是有瞋害心者，
有憎惡之意向者：『願這些眾生被殺害、或被打、或被消滅、或被滅亡、或不要存在。』
又，是邪見者，有顛倒見：『沒有施與的[果報]，沒有祭祀的，沒有供養的，沒有善作惡作業的果、果報，沒有這個世間，沒有其他世間，沒有母親，沒有父親，沒有
化生眾生，在世間中沒有
正行的、正行道的沙門婆羅門凡以證智自作證後告知這個世間與其他世間。』屋主們！這樣是三種以意非法行者、非正行者。
屋主們！這樣，以非法行、以不正行之因，這樣，這裡，一些眾生以身體的崩解，死後往生苦界、惡趣、下界、地獄。(440)
屋主們！有三種以身法行者、正行者，有四種以語法行者、正行者，有三種以意法行者、正行者。
屋主們！而怎樣是三種以身法行者、正行者？屋主們！這裡，某人捨斷殺生後，是離殺生者，住於放下棍棒的、放下刀的、有羞恥的、來到同情的、
對一切活的生命類有憐愍的。
捨斷未被給與的拿取後，是離未被給與的拿取者：凡那個來到村落或來到林野他人的他人財產資具，他不是未被給與的拿取者被稱為偷盜。
捨斷邪淫後，是離邪淫者：凡她是被母親守護者、被父親守護者、被兄弟守護者、被姊妹守護者、被親族守護者、被氏族守護者、被法守護者、有夫者、有懲罰保護者、乃至甚至被套過花環者，不是在像那樣者處性交者。屋主們！這樣是三種以身法行者、正行者。
屋主們！而怎樣是四種以語法行者、正行者？屋主們！這裡，某人捨斷妄語後，是離妄語者：到會堂，或到集會處，或到親族中，或到團體中，或到王宮中，被帶來作為被詢問的證人：『喂！來！男子！凡你知道，請你說那個。』不知道的他說：『我不知道。』或，知道的他說：『我知道。』沒看見的他說：『我沒看見。』或，看見的他說：『我看見。』像這樣，不因為自己，或因為他人，或因為些微物質成為故意說虛妄者。
捨斷離間語後，是離離間語者：從這裡聽聞後，不是為了這些的分裂在那裡說者，或從那裡聽聞後，不是為了那些的分裂在這裡說者，像這樣，是分裂的調解者，或和睦的隨給與者、樂於和合者、愛好和合者、喜歡和合者、作和合言語之說者。
捨斷粗惡語後，是離粗惡語者：凡那個柔和的、悅耳的、可愛的、動心的、優雅的、眾人合意的、眾人可意的言語，是像這樣言語之說者。
捨斷雜穢語後，是離雜穢語者：適當時機之說者、事實之說者、有益之說者、
如法之說者、如律之說者、有價值(有貯藏)的言語之說者：在適當時機的、有理由的、有節制的、伴隨利益的。屋主們！這樣是四種以語法行者、正行者。
屋主們！而怎樣是三種以意法行者、正行者？屋主們！這裡，某人是不貪婪者：凡那個他人的他人財產資具，他不是貪求者：『啊！願凡他人的都是我的。』
又，是無瞋害心者，無憎惡之意向：『願這些眾生對自己保持無怨的、無惱害的、無苦惱的、有安樂的。』
又，是正見者，無顛倒見：『有被施與的，有被祭祀的，有被供養的，有善作惡作業的果、果報，有這個世間，有其他世間，有母親，有父親，有化生眾生，在世間中有正行的、正行道的沙門婆羅門凡以證智自作證後告知這個世間與其他世間。』屋主們！這樣是三種以意法行者、正行者。
屋主們！這樣，以法行、以正行之因，這樣，這裡，一些眾生以身體的崩解，死後往生善趣、天界。(441)
屋主們！如果法行者、正行者希望：『啊！願我以身體的崩解，死後往生大財富
剎帝利們的共住狀態。』那麼，這存在可能性：凡他以身體的崩解，死後往生大財富的剎帝利們的共住狀態，那是什麼原因？因為像這樣，他是法行者、正行者。
屋主們！如果法行者、正行者希望：『啊！願我以身體的崩解，死後往生大財富婆羅門們的……（中略)往生大財富屋主們的共住狀態。』那麼，這存在可能性：凡他以身體的崩解，死後往生大財富的屋主們的共住狀態，那是什麼原因？因為像這樣，他是法行者、正行者。
屋主們！如果法行者、正行者希望：『啊！願我以身體的崩解，死後往生四大王天諸天們的共住狀態。』那麼，這存在可能性：凡他以身體的崩解，死後往生四大王天諸天們的共住狀態，那是什麼原因？因為像這樣，他是法行者、正行者。
屋主們！如果法行者、正行者希望：『啊！願我以身體的崩解，死後往生三十三天諸天的……焰摩天諸天的……兜率天諸天的……
化樂天諸天的……
他化自在天諸天的……往生梵眾天諸天們的共住狀態。』那麼，這存在可能性：凡他以身體的崩解，死後往生梵眾天諸天們的共住狀態，那是什麼原因？因為像這樣，他是法行者、正行者。
屋主們！如果法行者、正行者希望：『啊！願我以身體的崩解，死後往生光明諸天們的共住狀態。』那麼，這存在可能性：凡他以身體的崩解，死後往生光明諸天們的共住狀態，那是什麼原因？因為像這樣，他是法行者、正行者。
屋主們！如果法行者、正行者希望：『啊！願我以身體的崩解，死後往生少光天諸天的……無量光天諸天的……光音天諸天的……少淨天諸天的……無量淨天諸天的……遍淨天諸天的……廣果天諸天的……無煩天諸天的……無熱天諸天的……善見天諸天的……善現天諸天的……
阿迦膩吒天諸天的……虛空無邊處到達者諸天的……識無邊處到達者諸天的……
無所有處到達者諸天的……往生
非想非非想處到達者諸天們的共住狀態。』那麼，這存在可能性：凡他以身體的崩解，死後往生非想非非想處到達者諸天們的共住狀態，那是什麼原因？因為像這樣，他是法行者、正行者。
屋主們！如果法行者、正行者希望：『啊！願我以諸
漏的滅盡，以證智自作證後，在當生中
進入後住於無漏
心解脫、
慧解脫。』那麼，這存在可能性：凡他以諸漏的滅盡，以證智自作證後，在當生中進入後住於無漏心解脫、慧解脫，那是什麼原因？因為像這樣，他是法行者、正行者。」(442)
在這麼說時，鞞羅若迦的婆羅門屋主們對世尊說這個：
「太偉大了，喬達摩尊師！太偉大了，喬達摩尊師！喬達摩尊師！猶如扶正顛倒的，或揭開隱藏的，或告知迷路者的道路，或在黑暗中持燈火：『有眼者們看見諸色。』同樣的，法被喬達摩尊師以種種法門說明。這些我們
歸依喬達摩尊師、法、
比丘僧團，請喬達摩尊師記得我們為
優婆塞，從今天起
已終生歸依。」(443)
沙拉經第一終了。
5. Cūḷayamakavaggo
MN.41/(1) Sāleyyakasuttaṃ
439. Evaṃ me sutaṃ– ekaṃ samayaṃ bhagavā kosalesu cārikaṃ caramāno mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṃ yena sālā nāma kosalānaṃ brāhmaṇagāmo tadavasari. Assosuṃ kho sāleyyakā brāhmaṇagahapatikā– “samaṇo khalu, bho, gotamo sakyaputto sakyakulā pabbajito kosalesu cārikaṃ caramāno mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṃ sālaṃ anuppatto. Taṃ kho pana bhavantaṃ gotamaṃ evaṃ kalyāṇo kittisaddo abbhuggato– ‘itipi so bhagavā arahaṃ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṃ buddho bhagavā. So imaṃ lokaṃ sadevakaṃ samārakaṃ sabrahmakaṃ sassamaṇabrāhmaṇiṃ pajaṃ sadevamanussaṃ sayaṃ abhiññā sacchikatvā pavedeti. So dhammaṃ deseti ādikalyāṇaṃ majjhekalyāṇaṃ pariyosānakalyāṇaṃ sātthaṃ sabyañjanaṃ; kevalaparipuṇṇaṃ parisuddhaṃ brahmacariyaṃ pakāseti’. Sādhu kho pana tathārūpānaṃ arahataṃ dassanaṃ hotī”ti.
Atha kho sāleyyakā brāhmaṇagahapatikā yena bhagavā tenupasaṅkamiṃsu; upasaṅkamitvā appekacce bhagavantaṃ abhivādetvā ekamantaṃ nisīdiṃsu; appekacce bhagavatā saddhiṃ sammodiṃsu, sammodanīyaṃ kathaṃ sāraṇīyaṃ vītisāretvā ekamantaṃ nisīdiṃsu; appekacce yena bhagavā tenañjaliṃ paṇāmetvā ekamantaṃ nisīdiṃsu; appekacce bhagavato santike nāmagottaṃ sāvetvā ekamantaṃ nisīdiṃsu; appekacce tuṇhībhūtā ekamantaṃ nisīdiṃsu. Ekamantaṃ nisinnā kho sāleyyakā brāhmaṇagahapatikā bhagavantaṃ etadavocuṃ– “ko nu kho, bho gotama, hetu, ko paccayo, yena midhekacce sattā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjanti Ko pana, bho gotama, hetu, ko paccayo, yena midhekacce sattā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapajjantī”ti?
“Adhammacariyāvisamacariyāhetu kho, gahapatayo, evamidhekacce sattā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjanti. Dhammacariyāsamacariyāhetu kho, gahapatayo, evamidhekacce sattā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapajjantī”ti
“Na kho mayaṃ imassa bhoto gotamassa saṃkhittena bhāsitassa, vitthārena atthaṃ avibhattassa, vitthārena atthaṃ ājānāma. Sādhu no bhavaṃ gotamo tathā dhammaṃ desetu, yathā mayaṃ imassa bhoto gotamassa saṃkhittena bhāsitassa, vitthārena atthaṃ avibhattassa, vitthārena atthaṃ ājāneyyāmā”ti. “Tena hi, gahapatayo, suṇātha, sādhukaṃ manasi karotha, bhāsissāmī”ti. “Evaṃ, bho”ti kho sāleyyakā brāhmaṇagahapatikā bhagavato paccassosuṃ. Bhagavā etadavoca–
440. “Tividhaṃ kho, gahapatayo, kāyena adhammacariyāvisamacariyā hoti, catubbidhaṃ vācāya adhammacariyāvisamacariyā hoti, tividhaṃ manasā adhammacariyāvisamacariyā hoti.
“Kathañca, gahapatayo, tividhaṃ kāyena adhammacariyāvisamacariyā hoti? Idha, gahapatayo, ekacco pāṇātipātī hoti, luddo lohitapāṇi hatappahate niviṭṭho adayāpanno pāṇabhūtesu.
“Adinnādāyī kho pana hoti. Yaṃ taṃ parassa paravittūpakaraṇaṃ, gāmagataṃ vā araññagataṃ vā, taṃ adinnaṃ theyyasaṅkhātaṃ ādātā hoti.
“Kāmesumicchācārī kho pana hoti. Yā tā māturakkhitā piturakkhitā mātāpiturakkhitā bhāturakkhitā bhaginirakkhitā ñātirakkhitā gottarakkhitā dhammarakkhitā sassāmikā saparidaṇḍā antamaso mālāguḷaparikkhittāpi, tathārūpāsu cārittaṃ āpajjitā hoti. Evaṃ kho, gahapatayo, tividhaṃ kāyena adhammacariyāvisamacariyā hoti.
“Kathañca gahapatayo, catubbidhaṃ vācāya adhammacariyāvisamacariyā hoti? Idha, gahapatayo, ekacco musāvādī hoti. Sabhāgato vā parisāgato vā, ñātimajjhagato vā pūgamajjhagato vā rājakulamajjhagato vā, abhinīto sakkhipuṭṭho– ‘ehambho purisa, yaṃ jānāsi taṃ vadehī’ti so ajānaṃ vā āha– ‘jānāmī’ti, jānaṃ vā āha– ‘na jānāmī’ti, apassaṃ vā āha – ‘passāmī’ti, passaṃ vā āha– ‘na passāmī’ti. Iti attahetu vā parahetu vā āmisakiñcikkhahetu vā sampajānamusā bhāsitā hoti.
“Pisuṇavāco kho pana hoti. Ito sutvā amutra akkhātā imesaṃ bhedāya, amutra vā sutvā imesaṃ akkhātā amūsaṃ bhedāya. Iti samaggānaṃ vā bhettā, bhinnānaṃ vā anuppadātā, vaggārāmo vaggarato vagganandī vaggakaraṇiṃ vācaṃ bhāsitā hoti.
“Pharusavāco kho pana hoti. Yā sā vācā aṇḍakā kakkasā parakaṭukā parābhisajjanī kodhasāmantā asamādhisaṃvattanikā tathārūpiṃ vācaṃ bhāsitā hoti.
“Samphappalāpī kho pana hoti. Akālavādī abhūtavādī anatthavādī adhammavādī avinayavādī. Anidhānavatiṃ vācaṃ bhāsitā hoti akālena anapadesaṃ apariyantavatiṃ anatthasaṃhitaṃ. Evaṃ kho, gahapatayo, catubbidhaṃ vācāya adhammacariyāvisamacariyā hoti.
“Kathañca, gahapatayo, tividhaṃ manasā adhammacariyāvisamacariyā hoti? Idha, gahapatayo, ekacco abhijjhālu hoti, yaṃ taṃ parassa paravittūpakaraṇaṃ taṃ abhijjhātā hoti – ‘aho vata yaṃ parassa taṃ mamassā’”ti!
“Byāpannacitto kho pana hoti paduṭṭhamanasaṅkappo– ‘ime sattā haññantu vā vajjhantu vā ucchijjantu vā vinassantu vā mā vā ahesun’”ti.
“Micchādiṭṭhiko kho pana hoti viparītadassano– ‘natthi dinnaṃ natthi yiṭṭhaṃ natthi hutaṃ, natthi sukatadukkaṭānaṃ kammānaṃ phalaṃ vipāko, natthi ayaṃ loko natthi paro loko, natthi mātā natthi pitā, natthi sattā opapātikā natthi loke samaṇabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaṭipannā ye imañca lokaṃ parañca lokaṃ sayaṃ abhiññā sacchikatvā pavedentī’ti. Evaṃ kho, gahapatayo, tividhaṃ manasā adhammacariyāvisamacariyā hoti.
“Evaṃ adhammacariyāvisamacariyāhetu kho, gahapatayo, evamidhekacce sattā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjanti.
441. “Tividhaṃ kho, gahapatayo, kāyena dhammacariyāsamacariyā hoti, catubbidhaṃ vācāya dhammacariyāsamacariyā hoti, tividhaṃ manasā dhammacariyāsamacariyā hoti.
“Kathañca, gahapatayo, tividhaṃ kāyena dhammacariyāsamacariyā hoti? Idha, gahapatayo, ekacco pāṇātipātaṃ pahāya pāṇātipātā paṭivirato hoti, nihitadaṇḍo nihitasattho lajjī dayāpanno sabbapāṇabhūtahitānukampī viharati.
“Adinnādānaṃ pahāya adinnādānā paṭivirato hoti. Yaṃ taṃ parassa paravittūpakaraṇaṃ, gāmagataṃ vā araññagataṃ vā, taṃ nādinnaṃ theyyasaṅkhātaṃ ādātā hoti.
“Kāmesumicchācāraṃ pahāya kāmesumicchācārā paṭivirato hoti. Yā tā māturakkhitā piturakkhitā mātāpiturakkhitā bhāturakkhitā bhaginirakkhitā ñātirakkhitā gottarakkhitā dhammarakkhitā sassāmikā saparidaṇḍā antamaso mālāguḷaparikkhittāpi, tathārūpāsu na cārittaṃ āpajjitā hoti. Evaṃ kho, gahapatayo, tividhaṃ kāyena dhammacariyāsamacariyā hoti.
“Kathañca, gahapatayo, catubbidhaṃ vācāya dhammacariyāsamacariyā hoti? Idha, gahapatayo, ekacco musāvādaṃ pahāya musāvādā paṭivirato hoti. Sabhāgato vā parisāgato vā, ñātimajjhagato vā pūgamajjhagato vā rājakulamajjhagato vā, abhinīto sakkhipuṭṭho– ‘ehambho purisa, yaṃ jānāsi taṃ vadehī’ti, so ajānaṃ vā āha– ‘na jānāmī’ti, jānaṃ vā āha– ‘jānāmī’ti, apassaṃ vā āha– ‘na passāmī’ti, passaṃ vā āha – ‘passāmī’ti. Iti attahetu vā parahetu vā āmisakiñcikkhahetu vā na sampajānamusā bhāsitā hoti.
“Pisuṇaṃ vācaṃ pahāya pisuṇāya vācāya paṭivirato hoti, ito sutvā na amutra akkhātā imesaṃ bhedāya, amutra vā sutvā na imesaṃ akkhātā amūsaṃ bhedāya. Iti bhinnānaṃ vā sandhātā, sahitānaṃ vā anuppadātā, samaggārāmo samaggarato samagganandī samaggakaraṇiṃ vācaṃ bhāsitā hoti.
“Pharusaṃ vācaṃ pahāya pharusāya vācāya paṭivirato hoti. Yā sā vācā nelā kaṇṇasukhā pemanīyā hadayaṅgamā porī bahujanakantā bahujanamanāpā– tathārūpiṃ vācaṃ bhāsitā hoti.
“Samphappalāpaṃ pahāya samphappalāpā paṭivirato hoti. Kālavādī bhūtavādī atthavādī dhammavādī vinayavādī nidhānavatiṃ vācaṃ bhāsitā hoti kālena sāpadesaṃ pariyantavatiṃ atthasaṃhitaṃ. Evaṃ kho, gahapatayo, catubbidhaṃ vācāya dhammacariyāsamacariyā hoti.
“Kathañca, gahapatayo, tividhaṃ manasā dhammacariyāsamacariyā hoti? Idha, gahapatayo, ekacco anabhijjhālu hoti, yaṃ taṃ parassa paravittūpakaraṇaṃ taṃ nābhijjhātā hoti– ‘aho vata yaṃ parassa taṃ mamassā’ti!
“Abyāpannacitto kho pana hoti appaduṭṭhamanasaṅkappo– ‘ime sattā averā abyābajjhā anīghā sukhī attānaṃ pariharantū’ti.
“Sammādiṭṭhiko kho pana hoti aviparītadassano– ‘atthi dinnaṃ atthi yiṭṭhaṃ atthi hutaṃ, atthi sukatadukkaṭānaṃ kammānaṃ phalaṃ vipāko, atthi ayaṃ loko atthi paro loko, atthi mātā atthi pitā, atthi sattā opapātikā, atthi loke samaṇabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaṭipannā ye imañca lokaṃ parañca lokaṃ sayaṃ abhiññā sacchikatvā pavedentī’ti. Evaṃ kho, gahapatayo, tividhaṃ manasā dhammacariyāsamacariyā hoti.
“Evaṃ dhammacariyāsamacariyāhetu kho, gahapatayo, evamidhekacce sattā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapajjanti.
442. “Ākaṅkheyya ce, gahapatayo, dhammacārī samacārī– ‘aho vatāhaṃ kāyassa bhedā paraṃ maraṇā khattiyamahāsālānaṃ sahabyataṃ upapajjeyyan’ti; ṭhānaṃ kho panetaṃ vijjati, yaṃ so kāyassa bhedā paraṃ maraṇā khattiyamahāsālānaṃ sahabyataṃ upapajjeyya. Taṃ kissa hetu? Tathā hi so dhammacārī samacārī.
“Ākaṅkheyya ce, gahapatayo, dhammacārī samacārī– ‘aho vatāhaṃ kāyassa bhedā paraṃ maraṇā brāhmaṇamahāsālānaṃ …pe… gahapatimahāsālānaṃ sahabyataṃ upapajjeyyan’ti; ṭhānaṃ kho panetaṃ vijjati, yaṃ so kāyassa bhedā paraṃ maraṇā gahapatimahāsālānaṃ sahabyataṃ upapajjeyya. Taṃ kissa hetu? Tathā hi so dhammacārī samacārī.
“Ākaṅkheyya ce, gahapatayo, dhammacārī samacārī– ‘aho vatāhaṃ kāyassa bhedā paraṃ maraṇā cātumahārājikānaṃ devānaṃ sahabyataṃ upapajjeyan’ti; ṭhānaṃ kho panetaṃ vijjati, yaṃ so kāyassa bhedā paraṃ maraṇā cātumahārājikānaṃ devānaṃ sahabyataṃ upapajjeyya. Taṃ kissa hetu? Tathā hi so dhammacārī samacārī.
“Ākaṅkheyya ce, gahapatayo, dhammacārī samacārī– ‘aho vatāhaṃ kāyassa bhedā paraṃ maraṇā tāvatiṃsānaṃ devānaṃ …pe… yāmānaṃ devānaṃ… tusitānaṃ devānaṃ… nimmānaratīnaṃ devānaṃ… paranimmitavasavattīnaṃ devānaṃ… brahmakāyikānaṃ devānaṃ sahabyataṃ upapajjeyyan’ti; ṭhānaṃ kho panetaṃ vijjati, yaṃ so kāyassa bhedā paraṃ maraṇā brahmakāyikānaṃ devānaṃ sahabyataṃ upapajjeyya. Taṃ kissa hetu? Tathā hi so dhammacārī samacārī.
“Ākaṅkheyya ce, gahapatayo, dhammacārī samacārī– ‘aho vatāhaṃ kāyassa bhedā paraṃ maraṇā ābhānaṃ devānaṃ sahabyataṃ upapajjeyyan’ti; ṭhānaṃ kho panetaṃ vijjati, yaṃ so kāyassa bhedā paraṃ maraṇā ābhānaṃ devānaṃ sahabyataṃ upapajjeyya. Taṃ kissa hetu? Tathā hi so dhammacārī samacārī.
“Ākaṅkheyya ce, gahapatayo, dhammacārī samacārī– ‘aho vatāhaṃ kāyassa bhedā paraṃ maraṇā parittābhānaṃ devānaṃ …pe… appamāṇābhānaṃ devānaṃ… ābhassarānaṃ devānaṃ… parittasubhānaṃ devānaṃ… appamāṇasubhānaṃ devānaṃ… subhakiṇhānaṃ devānaṃ… vehapphalānaṃ devānaṃ… avihānaṃ devānaṃ… atappānaṃ devānaṃ… sudassānaṃ devānaṃ… sudassīnaṃ devānaṃ… akaniṭṭhānaṃ devānaṃ… ākāsānañcāyatanūpagānaṃ devānaṃ… viññāṇañcāyatanūpagānaṃ devānaṃ ākiñcaññāyatanūpagānaṃ devānaṃ… nevasaññānāsaññāyatanūpagānaṃ devānaṃ sahabyataṃ upapajjeyyan’ti; ṭhānaṃ kho panetaṃ vijjati, yaṃ so kāyassa bhedā paraṃ maraṇā nevasaññānāsaññāyatanūpagānaṃ devānaṃ sahabyataṃ upapajjeyya. Taṃ kissa hetu? Tathā hi so dhammacārī samacārī.
“Ākaṅkheyya ce, gahapatayo, dhammacārī samacārī– ‘aho vatāhaṃ āsavānaṃ khayā anāsavaṃ cetovimuttiṃ paññāvimuttiṃ diṭṭheva dhamme sayaṃ abhiññā sacchikatvā upasampajja vihareyyan’ti; ṭhānaṃ kho panetaṃ vijjati, yaṃ so āsavānaṃ khayā anāsavaṃ cetovimuttiṃ paññāvimuttiṃ diṭṭheva dhamme sayaṃ abhiññā sacchikatvā upasampajja vihareyya. Taṃ kissa hetu? Tathā hi so dhammacārī samacārī”ti.
443. Evaṃ vutte, sāleyyakā brāhmaṇagahapatikā bhagavantaṃ etadavocuṃ– “abhikkantaṃ, bho gotama, abhikkantaṃ, bho gotama! Seyyathāpi, bho gotama, nikkujjitaṃ vā ukkujjeyya, paṭicchannaṃ vā vivareyya, mūḷhassa vā maggaṃ ācikkheyya, andhakāre vā telapajjotaṃ dhāreyya, cakkhumanto rūpāni dakkhantīti. Evamevaṃ bhotā gotamena anekapariyāyena dhammo pakāsito. Ete mayaṃ bhavantaṃ gotamaṃ saraṇaṃ gacchāma dhammañca bhikkhusaṅghañca. Upāsake no bhavaṃ gotamo dhāretu ajjatagge pāṇupete saraṇaṃ gate”ti.
Sāleyyakasuttaṃ niṭṭhitaṃ paṭhamaṃ.