法 句
1.雙品 (4/13/2024初稿 更新)
對那位世尊阿羅漢遍正覺者禮敬
小部
 法句經典(莊春江譯)
  1.雙品*
  1.
  諸法是意為先導的,意為最上的、意所生的, 
  如果以穢惡意,說或做,
  從那裡苦跟隨他,如運載的車輪對足。
  2.
  諸法是意為先導的,意為最上的、意所生的, 
  如果以明淨意,說或做,
  從那裡樂跟隨他,如影不離的。[≃AA.52.7]
  3.
  他罵我、打我,贏我、奪我的,
  而凡他們恨他,他們的怨恨不平息。
  4.
  他罵我、打我,贏我、奪我的,
  而凡他們不恨他,在他們上怨恨平靜下來。
  5.
  因為諸怨恨不以怨恨,任何時候在這裡平息,
  但以無怨恨平息,這是永遠的法。[MN.128]
  6.
  但其他人不了知,我們要在這裡抑制,
  而凡在那裡了知,從那裡諸爭執平息。
  7.
  對住於淨隨觀者,對在諸根上不自制者,
  以及對在食物上不知適量者,對懈怠者、缺乏活力者,
  魔確實征服他,如風對弱樹。
  8.
  對住於不淨隨觀者,對在諸根上善自制者,
  以及對在食物上知適量者,對有信者、活力已發動者,
  魔確實不征服他,如風對山。
  9.
  非無濁穢者,凡將裹上袈裟衣,
  以調御、真實離開者,他不值得袈裟。
  10.
  但凡如果是吐出濁穢者,在諸戒上善定置者,
  以調御、真實具備者,他確實值得袈裟。
  11.
  在非核心上認為核心者們,以及在核心上視為非核心者們,
  他們不到達核心:邪志行境者們。
  12.
  但知道核心為核心,以及非核心為非核心後,
  他們到達核心:正志行境者們。
  13.
  如對惡覆蓋的屋舍,雨貫穿,
  像這樣對未修習的心,貪貫穿。
  14.
  如對善覆蓋的屋舍,雨不貫穿,
  像這樣對善修習的心,貪不貫穿。[Thag.13, 133-134偈, ≃AA.18.7]
  15.
  在這裡憂愁、死後憂愁,作惡者在兩處憂愁,
  他憂愁、他被惱害:看見自己污染的業後。
  16.
  在這裡喜悅、死後喜悅,作福德者在兩處喜悅,
  他喜悅、他完全喜悅:看見自己清淨業後。
  17.
  在這裡苦惱、死後苦惱,作惡者在兩處苦惱,
  「惡業被我做」他苦惱,惡趣到達者更加苦惱。
  18.
  在這裡歡喜、死後歡喜,作福德者在兩處歡喜,
  「福德被我做」他歡喜,善趣到達者更加歡喜。
  19.
  即使說許多{集合的}[經文]者,是無那樣行為者、放逸的人,
  如數他人的牛的牧牛者,是沙門性的無分者。
  20.
  即使說少量{集合的}[經文]者,是法的隨法行者
  捨斷貪、瞋、癡後,正知者、心善解脫者,
  在這裡或在他世無執取者,他是沙門性的有分者。
  雙品第一終了。
Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa
  Khuddakanikāye
  Dhammapadapāḷi
  1. Yamakavaggo
  1.
  Manopubbaṅgamā dhammā, manoseṭṭhā manomayā;
  Manasā ce paduṭṭhena, bhāsati vā karoti vā;
  Tato naṃ dukkhamanveti, cakkaṃva vahato padaṃ.
  2.
  Manopubbaṅgamā dhammā, manoseṭṭhā manomayā;
  Manasā ce pasannena, bhāsati vā karoti vā;
  Tato naṃ sukhamanveti, chāyāva anapāyinī [anupāyinī (ka.)].
  3.
  Akkocchi maṃ avadhi maṃ, ajini [ajinī (?)] maṃ ahāsi me;
  Ye ca taṃ upanayhanti, veraṃ tesaṃ na sammati.
  4.
  Akkocchi maṃ avadhi maṃ, ajini maṃ ahāsi me;
  Ye ca taṃ nupanayhanti, veraṃ tesūpasammati.
  5.
  Na hi verena verāni, sammantīdha kudācanaṃ;
  Averena ca sammanti, esa dhammo sanantano.
  6.
  Pare ca na vijānanti, mayamettha yamāmase;
  Ye ca tattha vijānanti, tato sammanti medhagā.
  7.
  Subhānupassiṃ viharantaṃ, indriyesu asaṃvutaṃ;
  Bhojanamhi cāmattaññuṃ, kusītaṃ hīnavīriyaṃ;
  Taṃ ve pasahati māro, vāto rukkhaṃva dubbalaṃ.
  8.
  Asubhānupassiṃ viharantaṃ, indriyesu susaṃvutaṃ;
  Bhojanamhi ca mattaññuṃ, saddhaṃ āraddhavīriyaṃ;
  Taṃ ve nappasahati māro, vāto selaṃva pabbataṃ.
  9.
  Anikkasāvo kāsāvaṃ, yo vatthaṃ paridahissati;
  Apeto damasaccena, na so kāsāvamarahati.
  10.
  Yo ca vantakasāvassa, sīlesu susamāhito;
  Upeto damasaccena, sa ve kāsāvamarahati.
  11.
  Asāre sāramatino, sāre cāsāradassino;
  Te sāraṃ nādhigacchanti, micchāsaṅkappagocarā.
  12.
  Sārañca sārato ñatvā, asārañca asārato;
  Te sāraṃ adhigacchanti, sammāsaṅkappagocarā.
  13.
  Yathā agāraṃ ducchannaṃ, vuṭṭhī samativijjhati;
  Evaṃ abhāvitaṃ cittaṃ, rāgo samativijjhati.
  14.
  Yathā agāraṃ suchannaṃ, vuṭṭhī na samativijjhati;
  Evaṃ subhāvitaṃ cittaṃ, rāgo na samativijjhati.
  15.
  Idha socati pecca socati, pāpakārī ubhayattha socati;
  So socati so vihaññati, disvā kammakiliṭṭhamattano.
  16.
  Idha modati pecca modati, katapuñño ubhayattha modati;
  So modati so pamodati, disvā kammavisuddhimattano.
  17.
  Idha tappati pecca tappati, pāpakārī [pāpakāri (?)] ubhayattha tappati;
  ‘‘Pāpaṃ me kata’’nti tappati, bhiyyo [bhīyo (sī.)] tappati duggatiṃ gato.
  18.
  Idha nandati pecca nandati, katapuñño ubhayattha nandati;
  ‘‘Puññaṃ me kata’’nti nandati, bhiyyo nandati suggatiṃ gato.
  19.
  Bahumpi ce saṃhita [sahitaṃ (sī. syā. kaṃ. pī.)] bhāsamāno, na takkaro hoti naro pamatto;
  Gopova gāvo gaṇayaṃ paresaṃ, na bhāgavā sāmaññassa hoti.
  20.
  Appampi ce saṃhita bhāsamāno, dhammassa hoti [hotī (sī. pī.)] anudhammacārī;
  Rāgañca dosañca pahāya mohaṃ, sammappajāno suvimuttacitto;
  Anupādiyāno idha vā huraṃ vā, sa bhāgavā sāmaññassa hoti.
  Yamakavaggo paṭhamo niṭṭhito.
註解