增支部10集176經/純陀經(莊春江譯)[SA.1039]
被我這麼聽聞：
有一次，
世尊住在波婆城鐵匠之子純陀的芒果園中。那時，鐵匠之子純陀去見世尊。抵達後，向世尊
問訊後，在一旁坐下。世尊對在一旁坐下的鐵匠之子純陀說這個：「純陀！你喜歡誰的淨行(純淨)？」「
大德！持長口水瓶的、戴水草花環的、拜火的、入水洗浴的西部地方婆羅門們
安立淨行，我喜歡他們的淨行。」
「純陀！那麼，如怎樣持長口水瓶的、戴水草花環的、拜火的、入水洗浴的西部地方婆羅門們安立淨行？」「大德！這裡，有持長口水瓶的、戴水草花環的、拜火的、入水洗浴的西部地方婆羅門們，他們這麼勸導弟子：『喂！男子！來！就在清晨才從床上起來的你應該觸摸大地；如果沒觸摸大地，應該觸摸新鮮的牛糞；如果沒觸摸新鮮的牛糞，應該觸摸青草；如果沒觸摸青草，應該拜火；如果沒拜火，應該
合掌禮敬太陽；如果沒合掌禮敬太陽，應該黃昏第三次入水洗浴。』大德！這樣，持長口水瓶的、戴水草花環的、拜火的、入水洗浴的西部地方婆羅門們安立淨行，我喜歡他們的淨行。」
「純陀！持長口水瓶的、戴水草花環的、拜火的、入水洗浴的西部地方婆羅門們安立淨行是一種，還有，在聖者之律中淨行是另一種。」「大德！那麼，如怎樣是在聖者之律中淨行？請世尊為我教導像這樣的法：如在聖者之律中淨行，那就好了！」
「純陀！那樣的話，你要聽！你要
好好作意！我將說。」「是的，大德！」鐵匠之子純陀回答世尊。世尊說這個：
「純陀！以身有三種不淨行，以語有四種不淨行，以意有三種不淨行。
純陀！而怎樣以身有三種不淨行？純陀！這裡，某人是殺生者、兇暴者、血手者、執著殺戮者、在一切
活的生命類上不來到同情者。
是
未被給與的拿取者：凡那個來到村落或來到林野他人的他人財產資具，他是未被給與的拿取者被稱為偷盜。
是邪淫者：凡她是被母親守護者、被父親守護者、被兄弟守護者、被姊妹守護者、被親族守護者、被氏族守護者、被法守護者、有夫者、有懲罰保護者、乃至甚至
被套過花環(已訂婚)者，是在像那樣者處性交者。純陀！這樣，以身有三種不淨行。
純陀！而怎樣以語有四種不淨行？純陀！這裡，某人是
妄語者：到會堂，或到集會處，或到親族中，或到團體中，或到王宮中，被帶來作為被詢問的證人：『喂！來！男子！凡你知道，請你說那個。』不知道的他說：『我知道。』或，知道的他說：『我不知道。』沒看見的他說：『我看見。』或，看見的他說：『我沒看見。』像這樣，因為自己(自己之因)，或因為他人，或因為些微物質成為故意說虛妄者。
是
離間語者：從這裡聽聞後，是為了這些的分裂在那裡說者，或從那裡聽聞後，是為了那些的分裂在這裡說者，像這樣，是和合的破壞者、或分裂的隨給與者、樂於不和合者、愛好不和合者、喜歡不和合者、作不和合言語的言說者。
是
粗惡語者，凡那個粗暴的、苛刻的、刺痛他人的、咒罵他人的、憤怒附近的、不轉起入定的言語，是像這樣言語之說者。
是
雜穢語者：不適當時機之說者、非事實之說者、無益之說者、非法之說者、非律之說者、無價值(無貯藏)的言語之說者：在不適當時機的、無理由的、無節制的、伴隨無利益的。純陀！這樣，以語有四種不淨行。
純陀！而怎樣以意有三種不淨行？純陀！這裡，某人是
貪婪者：凡那個他人的他人財產資具，他是貪求者：『啊！願凡他人的都是我的。』
是有瞋害心者、
有憎惡之意向者：『願這些眾生被殺害、或被打、或被消滅、或被滅亡、或不要存在。』
是邪見者，有顛倒見：『沒有施與的[果報]，沒有祭祀的，沒有供養的，沒有善作惡作業的果、果報，沒有這個世間，沒有其他世間，沒有母親，沒有父親，沒有
化生眾生，在世間中沒有
正行的、正行道的沙門婆羅門凡以證智自作證後告知這個世間與其他世間。』純陀！這樣，以意有三種不淨行。
純陀！這是十不善業之路，純陀！具備這十不善業之路者，就在清晨才從床上起來者，即使觸摸大地，仍有不淨行；即使沒觸摸大地，仍有不淨行。
即使觸摸新鮮的牛糞，仍有不淨行；即使沒觸摸新鮮的牛糞，仍有不淨行。
即使觸摸青草，仍有不淨行；即使沒觸摸青草，仍有不淨行。
即使拜火，仍有不淨行；即使沒拜火，仍有不淨行。
即使合掌禮敬太陽，仍有不淨行；即使沒合掌禮敬太陽，仍有不淨行。
即使黃昏第三次入水洗浴，仍有不淨行；即使沒黃昏第三次入水洗浴，仍有不淨行，那是什麼原因？純陀！這十不善業之路就是不淨行，以及不淨行作的事。
純陀！又，具備著這十不善業之路之因，地獄被了知、畜生界被了知、
餓鬼界被了知，又或凡及其它任何
惡趣。
純陀！以身有三種淨行，以語有四種淨行，以意有三種淨行。純陀！而怎樣以身有三種淨行？純陀！這裡，某人捨斷殺生後，是離殺生者，住於放下棍棒的、放下刀的、有羞恥的、來到同情的、
對一切活的生命類有憐愍的。
捨斷未被給與的拿取後，是離未被給與的拿取者：凡那個來到村落或來到林野他人的他人財產資具，他不是未被給與的拿取者被稱為偷盜。
捨斷邪淫後，是離邪淫者：凡她是被母親守護者、被父親守護者、被兄弟守護者、被姊妹守護者、被親族守護者、被氏族守護者、被法守護者、有夫者、有懲罰保護者、乃至甚至被套過花環者，不是在像那樣者處性交者。純陀！這樣，以身有三種淨行。
純陀！而怎樣以語有四種淨行？純陀！這裡，某人捨斷妄語後，是離妄語者：到會堂，或到集會處，或到親族中，或到團體中，或到王宮中，被帶來作為被詢問的證人：『喂！來！男子！凡你知道，請你說那個。』不知道的他說：『我不知道。』或，知道的他說：『我知道。』沒看見的他說：『我沒看見。』或，看見的他說：『我看見。』像這樣，不因為自己，或因為他人，或因為些微物質成為故意說虛妄者。
捨斷離間語後，是離離間語者：從這裡聽聞後，不是為了這些的分裂在那裡說者，或從那裡聽聞後，不是為了那些的分裂在這裡說者，像這樣，是分裂的調解者，或和睦的隨給與者、樂於和合者、愛好和合者、喜歡和合者、作和合言語之說者。
捨斷粗惡語後，是離粗惡語者：凡那個柔和的、悅耳的、可愛的、動心的、優雅的、眾人合意的、眾人可意的言語，是像這樣言語之說者。
捨斷雜穢語後，是離雜穢語者：適當時機之說者、事實之說者、有益之說者、
如法之說者、如律之說者、有價值的言語之說者：在適當時機的、有理由的、有節制的、伴隨利益的。純陀！這樣，以語有四種淨行。
純陀！而怎樣以意有三種淨行？純陀！這裡，某人是不貪婪者：凡那個他人的他人財產資具，他不是貪求者：『啊！願凡他人的都是我的。』
是無瞋害心者，無憎惡之意向：『願這些眾生成為無怨的、無惱害的、無苦惱的，對自己保持安樂的。』
是正見者，無顛倒見：『有被施與的，有被祭祀的，有被供養的，有善作惡作業的果、果報，有這個世間，有其他世間，有母親，有父親，有化生眾生，在世間中有正行的、正行道的沙門婆羅門凡以證智自作證後告知這個世間與其他世間。』純陀！這樣，以意有三種淨行。
純陀！這是十善業之路，純陀！具備這十善業之路者，就在清晨才從床上起來者即，使觸摸大地，仍有淨行；即使沒觸摸大地，仍有淨行。
即使觸摸新鮮的牛糞，仍有淨行；即使沒觸摸新鮮的牛糞，仍有淨行。
即使觸摸青草，仍有淨行；即使沒觸摸青草，仍有淨行。
即使拜火，仍有淨行；即使沒拜火，仍有淨行。
即使合掌禮敬太陽，仍有淨行；即使沒合掌禮敬太陽，仍有淨行。
即使黃昏第三次入水洗浴，仍有淨行；即使沒黃昏第三次入水洗浴，仍有淨行，那是什麼原因？純陀！這十不善業之路就是淨行，以及淨行作的事。
純陀！又，具備著這十善業之路之因，諸天被了知、人類被了知，又或凡及其它任何
善趣。」
在這麼說時，鐵匠之子純陀對世尊說這個：
「太偉大了，大德！……（中略）大德！請世尊記得我為
優婆塞，從今天起
已終生歸依。」
AN.10.176/ 10. Cundasuttaṃ
176. Evaṃ me sutaṃ– ekaṃ samayaṃ bhagavā pāvāyaṃ viharati cundassa kammāraputtassa ambavane. Atha kho cundo kammāraputto yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṃ abhivādetvā ekamantaṃ nisīdi. Ekamantaṃ nisinnaṃ kho cundaṃ kammāraputtaṃ bhagavā etadavoca– “kassa no tvaṃ, cunda, soceyyāni rocesī”ti? “Brāhmaṇā, bhante, pacchābhūmakā kamaṇḍalukā sevālamālikā aggiparicārikā udakorohakā soceyyāni paññapenti; tesāhaṃ soceyyāni rocemī”ti.
“Yathā kathaṃ pana, cunda, brāhmaṇā pacchābhūmakā kamaṇḍalukā sevālamālikā aggiparicārikā udakorohakā soceyyāni paññapentī”ti? “Idha, bhante, brāhmaṇā pacchābhūmakā kamaṇḍalukā sevālamālikā aggiparicārikā udakorohakā. Te sāvakaṃ evaṃ samādapenti– ‘ehi tvaṃ, ambho purisa, kālasseva uṭṭhahantova sayanamhā pathaviṃ āmaseyyāsi; no ce pathaviṃ āmaseyyāsi, allāni gomayāni āmaseyyāsi; no ce allāni gomayāni āmaseyyāsi, haritāni tiṇāni āmaseyyāsi; no ce haritāni tiṇāni āmaseyyāsi, aggiṃ paricareyyāsi; no ce aggiṃ paricareyyāsi, pañjaliko ādiccaṃ namasseyyāsi; no ce pañjaliko ādiccaṃ namasseyyāsi, sāyatatiyakaṃ udakaṃ oroheyyāsī’ti. Evaṃ kho, bhante, brāhmaṇā pacchābhūmakā kamaṇḍalukā sevālamālikā aggiparicārikā udakorohakā soceyyāni paññapenti; tesāhaṃ soceyyāni rocemī”ti.
“Aññathā kho, cunda, brāhmaṇā pacchābhūmakā kamaṇḍalukā sevālamālikā aggiparicārikā udakorohakā soceyyāni paññapenti, aññathā ca pana ariyassa vinaye soceyyaṃ hotī”ti. “Yathā kathaṃ pana, bhante, ariyassa vinaye soceyyaṃ hoti? Sādhu me, bhante, bhagavā tathā dhammaṃ desetu yathā ariyassa vinaye soceyyaṃ hotī”ti.
“Tena hi, cunda, suṇāhi, sādhukaṃ manasi karohi; bhāsissāmī”ti. “Evaṃ, bhante”ti kho cundo kammāraputto bhagavato paccassosi. Bhagavā etadavoca–
“Tividhaṃ kho, cunda, kāyena asoceyyaṃ hoti; catubbidhaṃ vācāya asoceyyaṃ hoti; tividhaṃ manasā asoceyyaṃ hoti.
“Kathañca, cunda, tividhaṃ kāyena asoceyyaṃ hoti? “Idha, cunda, ekacco pāṇātipātī hoti luddo lohitapāṇi hatapahate niviṭṭho adayāpanno sabbapāṇabhūtesu.
“Adinnādāyī hoti. Yaṃ taṃ parassa paravittūpakaraṇaṃ gāmagataṃ vā araññagataṃ vā taṃ adinnaṃ theyyasaṅkhātaṃ ādātā hoti.
“Kāmesumicchācārī hoti. Yā tā māturakkhitā piturakkhitā mātāpiturakkhitā bhāturakkhitā bhaginirakkhitā ñātirakkhitā gottarakkhitā dhammarakkhitā sasāmikā saparidaṇḍā antamaso mālāguḷaparikkhittāpi, tathārūpāsu cārittaṃ āpajjitā hoti. Evaṃ kho, cunda, tividhaṃ kāyena asoceyyaṃ hoti.
“Kathañca cunda, catubbidhaṃ vācāya asoceyyaṃ hoti? Idha, cunda, ekacco musāvādī hoti. Sabhaggato vā parisaggato vā ñātimajjhagato vā pūgamajjhagato vā rājakulamajjhagato vā abhinīto sakkhipuṭṭho– ‘ehambho purisa, yaṃ jānāsi taṃ vadehī’ti, so ajānaṃ vā āha ‘jānāmī’ti, jānaṃ vā āha ‘na jānāmī’ti; apassaṃ vā āha ‘passāmī’ti, passaṃ vā āha ‘na passāmī’ti. Iti attahetu vā parahetu vā āmisakiñcikkhahetu vā sampajānamusā bhāsitā hoti.
“Pisuṇavāco hoti. Ito sutvā amutra akkhātā imesaṃ bhedāya, amutra vā sutvā imesaṃ akkhātā amūsaṃ bhedāya. Iti samaggānaṃ vā bhettā, bhinnānaṃ vā anuppadātā, vaggārāmo vaggarato vagganandī vaggakaraṇiṃ vācaṃ bhāsitā hoti.
“Pharusavāco hoti. Yā sā vācā aṇḍakā kakkasā parakaṭukā parābhisajjanī kodhasāmantā asamādhisaṃvattanikā, tathārūpiṃ vācaṃ bhāsitā hoti.
“Samphappalāpī hoti akālavādī abhūtavādī anatthavādī adhammavādī avinayavādī; anidhānavatiṃ vācaṃ bhāsitā hoti akālena anapadesaṃ apariyantavatiṃ anatthasaṃhitaṃ. Evaṃ kho, cunda, catubbidhaṃ vācāya asoceyyaṃ hoti.
“Kathañca, cunda, tividhaṃ manasā asoceyyaṃ hoti? Idha, cunda, ekacco abhijjhālu hoti. Yaṃ taṃ parassa paravittūpakaraṇaṃ taṃ abhijjhātā hoti– ‘aho vata yaṃ parassa taṃ mamassā’ti.
“Byāpannacitto hoti paduṭṭhamanasaṅkappo– ‘ime sattā haññantu vā bajjhantu vā ucchijjantu vā vinassantu vā mā vā ahesun’ti.
“Micchādiṭṭhiko hoti viparītadassano– ‘natthi dinnaṃ, natthi yiṭṭhaṃ, natthi hutaṃ, natthi sukaṭadukkaṭānaṃ kammānaṃ phalaṃ vipāko, natthi ayaṃ loko, natthi paro loko, natthi mātā, natthi pitā, natthi sattā opapātikā, natthi loke samaṇabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaṭipannā ye imañca lokaṃ parañca lokaṃ sayaṃ abhiññā sacchikatvā pavedentī’ti. Evaṃ kho, cunda, manasā tividhaṃ asoceyyaṃ hoti.
“Ime kho, cunda, dasa akusalakammapathā. Imehi kho, cunda, dasahi akusalehi kammapathehi samannāgato kālasseva uṭṭhahantova sayanamhā pathaviṃ cepi āmasati, asuciyeva hoti; no cepi pathaviṃ āmasati, asuciyeva hoti.
“Allāni cepi gomayāni āmasati, asuciyeva hoti; no cepi allāni gomayāni āmasati, asuciyeva hoti.
“Haritāni cepi tiṇāni āmasati, asuciyeva hoti; no cepi haritāni tiṇāni āmasati, asuciyeva hoti.
“Aggiṃ cepi paricarati, asuciyeva hoti, no cepi aggiṃ paricarati, asuciyeva hoti.
“Pañjaliko cepi ādiccaṃ namassati, asuciyeva hoti; no cepi pañjaliko ādiccaṃ namassati, asuciyeva hoti.
“Sāyatatiyakaṃ cepi udakaṃ orohati, asuciyeva hoti; no cepi sāyatatiyakaṃ udakaṃ orohati, asuciyeva hoti. Taṃ kissa hetu? Ime, cunda, dasa akusalakammapathā asucīyeva honti asucikaraṇā ca.
“Imesaṃ pana, cunda, dasannaṃ akusalānaṃ kammapathānaṃ samannāgamanahetu nirayo paññāyati, tiracchānayoni paññāyati, pettivisayo paññāyati, yā vā panaññāpi kāci duggatiyo.
“Tividhaṃ kho, cunda, kāyena soceyyaṃ hoti; catubbidhaṃ vācāya soceyyaṃ hoti; tividhaṃ manasā soceyyaṃ hoti.
“Kathaṃ cunda, tividhaṃ kāyena soceyyaṃ hoti? Idha, cunda, ekacco pāṇātipātaṃ pahāya pāṇātipātā paṭivirato hoti nihitadaṇḍo nihitasattho, lajjī dayāpanno, sabbapāṇabhūtahitānukampī viharati.
“Adinnādānaṃ pahāya, adinnādānā paṭivirato hoti. Yaṃ taṃ parassa paravittūpakaraṇaṃ gāmagataṃ vā araññagataṃ vā, na taṃ adinnaṃ theyyasaṅkhātaṃ ādātā hoti.
“Kāmesumicchācāraṃ pahāya, kāmesumicchācārā paṭivirato hoti yā tā māturakkhitā piturakkhitā mātāpiturakkhitā bhāturakkhitā bhaginirakkhitā ñātirakkhitā gottarakkhitā dhammarakkhitā sasāmikā saparidaṇḍā antamaso mālāguḷaparikkhittāpi, tathārūpāsu na cārittaṃ āpajjitā hoti. Evaṃ kho, cunda, tividhaṃ kāyena soceyyaṃ hoti.
“Kathañca, cunda, catubbidhaṃ vācāya soceyyaṃ hoti? Idha, cunda, ekacco musāvādaṃ pahāya musāvādā paṭivirato hoti. Sabhaggato vā parisaggato vā ñātimajjhagato vā pūgamajjhagato vā rājakulamajjhagato vā abhinīto sakkhipuṭṭho– ‘ehambho purisa, yaṃ jānāsi taṃ vadehī’ti, so ajānaṃ vā āha ‘na jānāmī’ti, jānaṃ vā āha ‘jānāmī’ti, apassaṃ vā āha ‘na passāmī’ti, passaṃ vā āha ‘passāmī’ti. Iti attahetu vā parahetu vā āmisakiñcikkhahetu vā na sampajānamusā bhāsitā hoti.
“Pisuṇaṃ vācaṃ pahāya, pisuṇāya vācāya paṭivirato hoti– na ito sutvā amutra akkhātā imesaṃ bhedāya, na amutra vā sutvā imesaṃ akkhātā amūsaṃ bhedāya. Iti bhinnānaṃ vā sandhātā sahitānaṃ vā anuppadātā samaggārāmo samaggarato samagganandī samaggakaraṇiṃ vācaṃ bhāsitā hoti.
“Pharusaṃ vācaṃ pahāya, pharusāya vācāya paṭivirato hoti. Yā sā vācā nelā kaṇṇasukhā pemanīyā hadayaṅgamā porī bahujanakantā bahujanamanāpā, tathārūpiṃ vācaṃ bhāsitā hoti.
“Samphappalāpaṃ pahāya, samphappalāpā paṭivirato hoti kālavādī bhūtavādī atthavādī dhammavādī vinayavādī; nidhānavatiṃ vācaṃ bhāsitā hoti kālena sāpadesaṃ pariyantavatiṃ atthasaṃhitaṃ. Evaṃ kho, cunda catubbidhaṃ vācāya soceyyaṃ hoti.
“Kathañca cunda, tividhaṃ manasā soceyyaṃ hoti? Idha, cunda, ekacco anabhijjhālu hoti. Yaṃ taṃ parassa paravittūpakaraṇaṃ taṃ anabhijjhitā hoti– ‘aho vata yaṃ parassa taṃ mamassā’ti.
“Abyāpannacitto hoti appaduṭṭhamanasaṅkappo– ‘ime sattā averā hontu abyāpajjā, anīghā sukhī attānaṃ pariharantū’ti.
“Sammādiṭṭhiko hoti aviparītadassano – ‘atthi dinnaṃ, atthi yiṭṭhaṃ, atthi hutaṃ, atthi sukaṭadukkaṭānaṃ kammānaṃ phalaṃ vipāko, atthi ayaṃ loko, atthi paro loko, atthi mātā, atthi pitā, atthi sattā opapātikā, atthi loke samaṇabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaṭipannā ye imañca lokaṃ parañca lokaṃ sayaṃ abhiññā sacchikatvā pavedentī’ti. Evaṃ kho, cunda, tividhaṃ manasā soceyyaṃ hoti.
“Ime kho, cunda, dasa kusalakammapathā. Imehi kho, cunda, dasahi kusalehi kammapathehi samannāgato kālasseva uṭṭhahantova sayanamhā pathaviṃ cepi āmasati, suciyeva hoti; no cepi pathaviṃ āmasati, suciyeva hoti.
“Allāni cepi gomayāni āmasati, suciyeva hoti; no cepi allāni gomayāni āmasati, suciyeva hoti.
“Haritāni cepi tiṇāni āmasati, suciyeva hoti; no cepi haritāni tiṇāni āmasati, suciyeva hoti.
“Aggiṃ cepi paricarati, suciyeva hoti; no cepi aggiṃ paricarati, suciyeva hoti.
“Pañjaliko cepi ādiccaṃ namassati, suciyeva hoti; no cepi pañjaliko ādiccaṃ namassati suciyeva hoti.
“Sāyatatiyakaṃ cepi udakaṃ orohati, suciyeva hoti; no cepi sāyatatiyakaṃ udakaṃ orohati, suciyeva hoti. Taṃ kissa hetu? Ime, cunda, dasa kusalakammapathā sucīyeva honti sucikaraṇā ca.
“Imesaṃ pana, cunda, dasannaṃ kusalānaṃ kammapathānaṃ samannāgamanahetu devā paññāyanti, manussā paññāyanti, yā vā panaññāpi kāci sugatiyo”ti.
Evaṃ vutte cundo kammāraputto bhagavantaṃ etadavoca– “abhikkantaṃ, bhante …pe… upāsakaṃ maṃ, bhante, bhagavā dhāretu ajjatagge pāṇupetaṃ saraṇaṃ gatan”ti. Dasamaṃ.