雜阿含226經[正聞本293-294經/佛光本228經](入處相應/六入處誦/修多羅)(莊春江標點)
如是我聞：
一時，
佛住舍衛國祇樹給孤獨園。
爾時，
世尊告諸
比丘：
「我今當說斷一切
計，諦聽！
善思！當為汝說。
云何不計？謂：不計我見色，不計眼我所，不計相屬。若色，眼識，眼觸，眼觸因緣生受：內覺若苦、若樂、不苦不樂，彼亦不計樂我、我所，不計樂相{樂}[屬]。
不計耳、鼻、舌、身、意亦復如是。
如是，不計者於諸世間常無所取，無所取故，無所著；無所著故，
自覺涅槃：『
我生已盡，
梵行已立，
所作已作，
自知不受後有。』」
佛說此經已，諸比丘聞佛所說，歡喜奉行。
如上所說眼等不計，一切事不計亦如是。
相應部35相應30經/根除所適合的經(處相應/處篇/修多羅)(莊春江譯)
「
比丘們！我將為你們教導一切
思量之適合根除的道跡，你們要聽它！你們
要好好作意！我將說。
比丘們！而哪個是那個一切思量之適合根除的道跡？比丘們！這裡，比丘不思量眼，不在眼中思量，
不從眼思量，不思量『眼是我的』。不思量諸色，不在諸色中思量，不從諸色思量，不思量『諸色是我的』。不思量眼識，不在眼識中思量，不從眼識思量，不思量『眼識是我的』。不思量眼觸，不在眼觸中思量，不從眼觸思量，不思量『眼觸是我的』。又凡以這眼觸為緣生起感受的樂，或苦，或不苦不樂，那也不思量，也不在其中思量，也不從其思量，也不思量『那是我的』。
……（中略）不思量舌，不在舌中思量，不從舌思量，不思量『舌是我的』。不思量諸味道，不在諸味道中思量，不從諸味道思量，不思量『諸味道是我的』。不思量舌識，不在舌識中思量，不從舌識思量，不思量『舌識是我的』。不思量舌觸，不在舌觸中思量，不從舌觸思量，不思量『舌觸是我的』。又凡以這舌觸為緣生起感受的樂，或苦，或不苦不樂，那也不思量，也不在其中思量，也不從其思量，也不思量『那是我的』。……（中略）不思量意，不在意中思量，不從意思量，不思量『意是我的』。不思量諸法，不在諸法中思量，不從諸法思量，不思量『諸法是我的』。不思量意識，不在意識中思量，不從意識思量，不思量『意識是我的』。不思量意觸，不在意觸中思量，不從意觸思量，不思量『意觸是我的』。又凡以這意觸為緣生起感受的樂，或苦，或不苦不樂，那也不思量，也不在其中思量，也不從其思量，也不思量『那是我的』。不思量一切，不在一切中思量，不從一切思量，不思量『一切是我的』。當這麼不思量時，不執取世間中任何事物。不執取者不
戰慄，不戰慄者
就自己證涅槃，他知道：『
出生已盡，
梵行已完成，
應該被作的已作，
不再有此處[輪迴]的狀態。』
比丘們！這是那個一切思量之適合根除的道跡。」
巴利語經文(台灣嘉義法雨道場流通的word版本)
SN.35.30/(8). Samugghātasāruppasuttaṃ
30. “Sabbamaññitasamugghātasāruppaṃ vo, bhikkhave, paṭipadaṃ desessāmi. Taṃ suṇātha, sādhukaṃ manasi karotha; bhāsissāmīti. Katamā ca sā, bhikkhave, sabbamaññitasamugghātasāruppā paṭipadā? Idha, bhikkhave, bhikkhu cakkhuṃ na maññati, cakkhusmiṃ na maññati, cakkhuto na maññati, cakkhuṃ meti na maññati. Rūpe na maññati, rūpesu na maññati, rūpato na maññati, rūpā meti na maññati. Cakkhuviññāṇaṃ na maññati, cakkhuviññāṇasmiṃ na maññati, cakkhuviññāṇato na maññati, cakkhuviññāṇaṃ meti na maññati. Cakkhusamphassaṃ na maññati, cakkhusamphassasmiṃ na maññati, cakkhusamphassato na maññati, cakkhusamphasso meti na maññati. Yampidaṃ cakkhusamphassapaccayā uppajjati vedayitaṃ sukhaṃ vā dukkhaṃ vā adukkhamasukhaṃ vā tampi na maññati tasmimpi na maññati, tatopi na maññati, taṃ meti na maññati …pe… jivhaṃ na maññati, jivhāya na maññati, jivhāto na maññati, jivhā meti na maññati. Rase na maññati, rasesu na maññati, rasato na maññati, rasā meti na maññati. Jivhāviññāṇaṃ na maññati, jivhāviññāṇasmiṃ na maññati, jivhāviññāṇato na maññati, jivhāviññāṇaṃ meti na maññati. Jivhāsamphassaṃ na maññati, jivhāsamphassasmiṃ na maññati, jivhāsamphassato na maññati, jivhāsamphasso meti na maññati. Yampidaṃ jivhāsamphassapaccayā uppajjati vedayitaṃ sukhaṃ vā dukkhaṃ vā adukkhamasukhaṃ vā tampi na maññati, tasmimpi na maññati, tatopi na maññati, taṃ meti na maññati …pe… manaṃ na maññati, manasmiṃ na maññati, manato na maññati, mano meti na maññati. Dhamme na maññati, dhammesu na maññati, dhammato na maññati, dhammā meti na maññati. Manoviññāṇaṃ na maññati, manoviññāṇasmiṃ na maññati, manoviññāṇato na maññati, manoviññāṇaṃ meti na maññati. Manosamphassaṃ na maññati, manosamphassasmiṃ na maññati, manosamphassato na maññati, manosamphasso meti na maññati Yampidaṃ manosamphassapaccayā uppajjati vedayitaṃ sukhaṃ vā dukkhaṃ vā adukkhamasukhaṃ vā tampi na maññati, tasmimpi na maññati, tatopi na maññati, taṃ meti na maññati. Sabbaṃ na maññati, sabbasmiṃ na maññati, sabbato na maññati, sabbaṃ meti na maññati. So evaṃ amaññamāno na ca kiñci loke upādiyati. Anupādiyaṃ na paritassati. Aparitassaṃ paccattaññeva parinibbāyati. ‘Khīṇā jāti, vusitaṃ brahmacariyaṃ, kataṃ karaṇīyaṃ, nāparaṃ itthattāyā’ti pajānāti. Ayaṃ kho sā, bhikkhave, sabbamaññitasamugghātasāruppā paṭipadā”ti. Aṭṭhamaṃ.