中部25經/餌經(譬喻品[3])(莊春江譯)[MA.178]
被我這麼聽聞：
有一次，
世尊住在舍衛城祇樹林給孤獨園。
在那裡，世尊召喚
比丘們：「比丘們！」
「
尊師！」那些比丘回答世尊。
世尊說這個：
「比丘們！獵人不對鹿群撒餌：『當鹿群吃這個被我撒的餌時，成為長壽的、美麗的，令牠們長時間地維持生活。』比丘們！但獵人這麼對鹿群撒餌：『鹿群跳入這個被我撒的餌後，將
迷昏頭地吃食物。跳入後當迷昏頭地吃食物時，將來到
陶醉；當成為陶醉的時，將來到放逸；當成為放逸的時，將在這個餌處成為被為所欲為的。』(261)
比丘們！在那裡，第一鹿群跳入獵人的那個撒的餌後，迷昏頭地吃食物。在那裡，牠們跳入後當迷昏頭地吃食物時，來到陶醉；當成為陶醉的時，來到放逸；當成為放逸的時，在獵人的那個餌中成為被為所欲為的。比丘們！這樣，那些第一鹿群不從獵人的神通威力被釋放。(262)
比丘們！在那裡，第二鹿群這麼
思考：『凡那些第一鹿群跳入獵人的那個撒的餌後，迷昏頭地吃食物。在那裡，牠們跳入後當迷昏頭地吃食物時，來到陶醉；當成為陶醉的時，來到放逸；當成為放逸的時，在獵人的那個餌中成為被為所欲為的。這樣，那些第一鹿群不從獵人的神通威力被釋放。讓我們從全部的餌食避開，已避開恐怖的受用，進入
林野處後居住。』牠們避開全部的餌食，已避開恐怖的受用，進入林野處後居住。在那個夏天的最後一個月，在草、水滅盡時，身體到達成為極度消瘦的。當身體到達成為極度消瘦的時，力氣、活力衰退。在力氣、活力衰退時，就返回獵人的那個撒的餌，在那裡，牠們跳入後，迷昏頭地吃食物。在那裡，牠們跳入後當迷昏頭地吃食物時，來到陶醉；當成為陶醉的時，來到放逸；當成為放逸的時，在獵人的那個餌中成為被為所欲為的。比丘們！這樣，那些第二鹿群也不從獵人的神通威力被釋放。(263)
比丘們！在那裡，第三鹿群這麼思考：『凡那些第一鹿群跳入獵人的那個撒的餌後……（中略）這樣，那些第一鹿群不從獵人的神通威力被釋放。又，凡第二鹿群這麼思考：「凡那些第一鹿群跳入獵人的那個撒的餌後……（中略）這樣，那些第一鹿群不從獵人的神通威力被釋放。讓我們從全部的餌食避開，已避開恐怖的受用，進入林野處後居住。」牠們避開全部的餌食，已避開恐怖的受用，進入林野處後居住。在那個夏天的最後一個月，在草、水滅盡時，身體到達成為極度消瘦的。當身體到達成為極度消瘦的時，力氣、活力衰退。在力氣、活力衰退時，就返回獵人的那個撒的餌，在那裡，牠們跳入後，迷昏頭地吃食物。在那裡，牠們跳入後當迷昏頭地吃食物時，來到陶醉；當成為陶醉的時，來到放逸；當成為放逸的時，在獵人的那個餌中成為被為所欲為的。這樣，那些第二鹿群也不從獵人的神通威力被釋放。讓我們依止獵人的那個撒的餌後作棲息處，在那裡作棲息處後，不跳入獵人的那個撒的餌後，將不迷昏頭地吃食物。不跳入後當不迷昏頭地吃食物時，我們將不來到陶醉；當不成為陶醉的時，將不來到放逸；當不成為放逸的時，將不在獵人的那個餌中成為被為所欲為的。』牠們依止獵人的那個撒的餌後作棲息處，在那裡作棲息處後，不跳入獵人的那個撒的餌後，在那裡，不跳入後當牠們不迷昏頭地吃食物。牠們在那裡不跳入後當不迷昏頭地吃食物時，不來到陶醉；當不成為陶醉的時，不來到放逸；當不成為放逸的時，不在獵人的那個餌中成為被為所欲為的。
比丘們！在那裡，獵人與獵人眾想這個：『這第三鹿群是狡猾的欺騙者，這第三鹿群是有神通的
惡魔，牠們吃這個撒的餌，以及我們不知道牠們的來處或去處。讓我們
以大杖網圍繞這全部各地撒的餌，或許會看見第三鹿群的棲息處：牠們會走到持有(藏匿?)之處。』他們以大杖網圍繞那全部各地撒的餌，比丘們！獵人與獵人眾看見第三鹿群的棲息處：牠們走到持有之處。比丘們！這樣，那些第三鹿群也不從獵人的神通威力被釋放。(264)
比丘們！在那裡，第四鹿群這麼思考：『凡那些第一鹿群……（中略）這樣，那些第一鹿群不從獵人的神通威力被釋放。又，凡那些第二鹿群這麼思考：「凡那些第一鹿群……（中略）這樣，那些第一鹿群不從獵人的神通威力被釋放。讓我們從全部的餌食避開，已避開恐怖的受用，進入林野處後居住。」牠們避開全部的餌食……（中略）這樣，那些第二鹿群也不從獵人的神通威力被釋放。又，凡那些第三鹿群這麼思考：「凡那些第一鹿群……（中略）這樣，那些第一鹿群不從獵人的神通威力被釋放。又，凡那些第二鹿群這麼思考：『凡那些第一鹿群……（中略）這樣，那些第一鹿群不從獵人的神通威力被釋放。……（中略）讓我們從全部的餌食避開，已避開恐怖的受用，進入林野處後居住。』牠們避開全部的餌食……（中略）這樣，那些第二鹿群也不從獵人的神通威力被釋放。讓我們依止獵人的那個撒的餌後作棲息處，在那裡作棲息處後，不跳入獵人的那個撒的餌後，將不迷昏頭地吃食物。不跳入後當不迷昏頭地吃食物時，我們將不來到陶醉；當不成為陶醉的時，將不來到放逸；當不成為放逸的時，將不在獵人的那個餌中成為被為所欲為的。」牠們依止獵人的那個撒的餌後作棲息處，在那裡作棲息處後，不跳入獵人的那個撒的餌後，在那裡，不跳入後當牠們不迷昏頭地吃食物。牠們在那裡不跳入後當不迷昏頭地吃食物時，不來到陶醉；當不成為陶醉的時，不來到放逸；當不成為放逸的時，不在獵人的那個餌中成為被為所欲為的。在那裡，獵人與獵人眾想這個：『這第三鹿群是狡猾的欺騙者，這第三鹿群是有神通的惡魔，牠們吃這個撒的餌，以及我們不知道牠們的來處或去處。讓我們以大杖網圍繞這全部各地撒的餌，或許會看見第三鹿群的棲息處，牠們會走到持有之處。」他們以大杖網圍繞那全部各地撒的餌，獵人與獵人眾看見第三鹿群的棲息處，牠們走到持有之處。這樣，那些第三鹿群也不從獵人的神通威力被釋放。讓我們往獵人與獵人眾
不去處的場所在那裡作棲息處，在那裡作棲息處後，不跳入獵人的那個撒的餌後，將不迷昏頭地吃食物。不跳入後當不迷昏頭地吃食物時，我們將不來到陶醉；當不成為陶醉的時，將不來到放逸；當不成為放逸的時，將不在獵人的那個餌中成為被為所欲為的。』牠們往獵人與獵人眾不去處的場所在那裡作棲息處，在那裡作棲息處後，不跳入獵人的那個撒的餌後，在那裡，不跳入後當牠們不迷昏頭地吃食物。牠們在那裡不跳入後當不迷昏頭地吃食物時，不來到陶醉；當不成為陶醉的時，不來到放逸；當不成為放逸的時，不在獵人的那個餌中成為被為所欲為的。
比丘們！在那裡，獵人與獵人眾想這個：『這第四鹿群是狡猾的欺騙者，這第四鹿群是有神通的惡魔，牠們吃這個撒的餌，以及我們不知道牠們的來處或去處。讓我們以大杖網圍繞這全部各地撒的餌，或許會看見第四鹿群的棲息處：牠們會走到持有之處。』他們以大杖網圍繞那全部各地撒的餌，比丘們！獵人與獵人眾都沒看見第四鹿群的棲息處：牠們{會?}走到持有之處。比丘們！在那裡，獵人與獵人眾想這個：『如果我們打擾第四鹿群，被打擾的牠們打擾其它的，被打擾的牠們[又]打擾其它的，這樣，全部鹿群將遍脫離這個撒的餌，讓我們忽略第四鹿群。』比丘們！獵人與獵人眾忽略第四鹿群。比丘們！這樣，那些第四鹿群從獵人的神通威力被釋放。(265)
比丘們！為了義理的使知這個譬喻被我作。在這裡，這就是義理：比丘們！『餌』，這是
五種欲的同義語；比丘們！『獵人』，這是魔
波旬的同義語；比丘們！『獵人眾』，這是魔眾的同義語；比丘們！『鹿群』，這是
沙門婆羅門們的同義語。(266)
比丘們！第一沙門婆羅門們跳入魔的那個撒的餌與
世間物質後，迷昏頭地吃食物。在那裡，他們跳入後當迷昏頭地吃食物時，來到陶醉；當成為陶醉時，來到放逸；當成為放逸時，在魔的那個餌與那個世間物質中成為被所欲為的。比丘們！這樣，那些第一沙門婆羅門不從魔的神通威力被釋放。比丘們！我說這些第一沙門婆羅門們猶如那些第一鹿群那樣。(267)
比丘們！在那裡，第二沙門婆羅門們這麼思考：『凡那些第一沙門婆羅門跳入魔的那個撒的餌與世間物質後，迷昏頭地吃食物。在那裡，他們跳入後當迷昏頭地吃食物時，來到陶醉；當成為陶醉時，來到放逸；當成為放逸時，在魔的那個撒的餌與世間物質中成為被為所欲為的。這樣，那些第一沙門婆羅門不從魔的神通威力被釋放。讓我們從全部的餌食世間物質避開，已避開恐怖的受用，進入林野處後居住。』他們避開全部的餌食與世間物質，已避開恐怖的受用，進入林野處後居住。在那裡，他們是食蔬菜者，或是食稗子者，或是食生米者，或是食大度拉米者，或是食蘇苔者，或是食米糠者，或是食飯汁者，或是食胡麻粉者，或是食草者，或是食牛糞者，以樹林的根與果實食物維生，是落下果實為食物者。在那個夏天的最後一個月，在草、水滅盡時，身體到達成為極度消瘦的。當身體到達成為極度消瘦的時，力氣、活力衰退。在力氣、活力衰退時，
心解脫衰退；在心解脫衰退時，他們就返回魔的那個撒的餌與那個世間物質，在那裡，他們跳入後，迷昏頭地吃食物。在那裡，他們跳入後當迷昏頭地吃食物時，來到陶醉；當成為陶醉時，來到放逸；當成為放逸時，在魔的那個餌與那個世間物質中成為被為所欲為的。比丘們！這樣，那些第二沙門婆羅門也不從魔的神通威力被釋放。比丘們！我說這些第二沙門婆羅門們猶如那些第二鹿群那樣。(268)
比丘們！在那裡，第三沙門婆羅門們這麼思考：『凡那些第一沙門婆羅門跳入魔的那個撒的餌與世間物質後……（中略）這樣，那些第一沙門婆羅門不從魔的神通威力被釋放。又，凡第二沙門婆羅門們這麼思考：「凡那些第一沙門婆羅門跳入魔的那個撒的餌與世間物質後……（中略）這樣，那些第一沙門婆羅門不從魔的神通威力被釋放。讓我們從全部的餌食世間物質避開，已避開恐怖的受用，進入林野處後居住。」他們避開全部的餌食與世間物質，已避開恐怖的受用，進入林野處後居住來。在那裡，他們是食蔬菜者……（中略）落下果實為食物者。在那個夏天的最後一個月，在草、水滅盡時，身體到達成為極度消瘦的。當身體到達成為極度消瘦時，力氣、活力衰退。在力氣、活力衰退時，心解脫衰退；在心解脫衰退時，他們就返回魔的那個撒的餌與那個世間物質，在那裡，他們跳入後，迷昏頭地吃食物。在那裡，他們跳入後當迷昏頭地吃食物時，來到陶醉；當成為陶醉時，來到放逸；當成為放逸時，在魔的那個餌與那個世間物質中成為被為所欲為的。這樣，那些第二沙門婆羅門也不從魔的神通威力被釋放。讓我們依止魔的那個撒的餌與那個世間物質作棲息處，在那裡作棲息處後，不跳入魔的那個撒的餌與那個世間物質後，將不迷昏頭地吃食物。不跳入後當不迷昏頭地吃食物時，我們將不來到陶醉；當不成為陶醉的時，將不來到放逸；當不成為放逸的時，將不在獵人的那個餌中成為被為所欲為的。』他們依止魔的那個撒的餌與世間物質作棲息處，在那裡作棲息處後，不跳入魔的那個撒的餌與那個世間物質後，不迷昏頭地吃食物。在那裡，不跳入後當他們不迷昏頭地吃食物時，不來到陶醉；當不成為陶醉的時，不來到放逸；當不成為放逸的時，不在魔的那個餌與那個世間物質中成為被為所欲為的。但，他們是這樣見者：『世界是常恆的』、『
世界是非常恆的』、『
世界是有邊的』、『世界是無邊的』、『命即是身體』、『
命是一身體是另一』、『死後如來存在』、『死後如來不存在』、『
死後如來存在且不存在』、『死後如來既非存在也非不存在』。比丘們！這樣，那些第三沙門婆羅門也不從魔的神通威力被釋放。比丘們！我說這些第三沙門婆羅門們猶如那些第三鹿群那樣。(269)
比丘們！在那裡，第四沙門婆羅門們這麼思考：『凡那些第一沙門婆羅門……（中略）這樣，那些第一沙門婆羅門不從魔的神通威力被釋放。又，凡第二沙門婆羅門們這麼思考：「凡那些第一沙門婆羅門……（中略）這樣，那些第一沙門婆羅門不從魔的神通威力被釋放。讓我們從全部的餌食世間物質避開，已避開恐怖的受用，進入林野處後居住。」他們避開全部的餌食與世間物質……（中略）這樣，那些第二沙門婆羅門也不從魔的神通威力被釋放。又，凡第三沙門婆羅門們這麼思考：「凡那些第一沙門婆羅門……（中略）這樣，那些第一沙門婆羅門不從魔的神通威力被釋放。又，凡那些第二沙門婆羅門這麼思考：『凡那些第一沙門婆羅門……（中略）這樣，那些第一沙門婆羅門不從魔的神通威力被釋放……（中略）讓我們從全部的餌食世間物質避開，已避開恐怖的受用，進入林野處後居住。』他們避開全部的餌食與世間物質……（中略）這樣，那些第二沙門婆羅門也不從魔的神通威力被釋放。讓我們依止魔的那個撒的餌與那個世間物質作棲息處，在那裡作棲息處後，不跳入魔的那個撒的餌與那個世間物質中，將不迷昏頭地吃食物。不跳入後當不迷昏頭地吃食物時，我們將不來到陶醉；當不成為陶醉的時，將不來到放逸；當不成為放逸的時，將不在魔的那個餌與那個世間物質中成為被為所欲為的。」他們依止魔的那個撒的餌與世間物質作棲息處，在那裡作棲息處後，不跳入魔的那個撒的餌與那個世間物質後，不迷昏頭地吃食物。在那裡，不跳入後當他們不迷昏頭地吃食物時，不來到陶醉；當不成為陶醉的時，不來到放逸；當不成為放逸的時，不在魔的那個餌與那個世間物質中成為被為所欲為的。但，他們是這樣見者：『世界是常恆的』……（中略）『死後如來既非存在也非不存在』。這樣，那些第三沙門婆羅門也不從魔的神通威力被釋放。讓我們往魔與魔眾不去處的場所在那裡作棲息處，在那裡作棲息處後，不跳入魔的那個撒的餌與那個世間物質中，將不迷昏頭地吃食物。不跳入後當不迷昏頭地吃食物時，我們將不來到陶醉；當不成為陶醉的時，將不來到放逸；當不成為放逸的時，將不在魔的那個餌與那個世間物質中成為被為所欲為的。』他們往魔與魔眾不去處的場所在那裡作棲息處，在那裡作棲息處後，不跳入魔的那個撒的餌與那個世間物質，不迷昏頭地吃食物。在那裡，不跳入後當他們不迷昏頭地吃食物時，不來到陶醉；當不成為陶醉的時，不來到放逸；當不成為放逸的時，不在魔的那個餌與那個世間物質中成為被為所欲為的。比丘們！這樣，那些第四沙門婆羅門從魔的神通威力被釋放。比丘們！我說這第四沙門婆羅門們猶如那些第四鹿群那樣。(270)
比丘們！而怎樣是魔與魔眾不去處？比丘們！這裡，比丘就從離諸欲後，從離諸不善法後，
進入後住於有尋、
有伺，
離而生喜、樂的初禪，比丘們！這被稱為比丘對魔作盲目，殺害魔的眼睛後，是波旬的沒看見的、無足的到達者。
再者，比丘們！比丘從尋與伺的平息，
自身內的明淨，
心的專一性，進入後住於無尋、無伺，定而生喜、樂的第二禪，比丘們！這被稱為……（中略）是波旬的……。
再者，比丘們！比丘從喜的
褪去、住於
平靜、有念正知、以身體感受樂，進入後住於凡聖者們告知『他是平靜者、具念者、
安樂住者』的第三禪，比丘們！這被稱為……（中略）是波旬的……。
再者，比丘們！比丘從樂的捨斷與從苦的捨斷，就在之前諸喜悅、憂的滅沒，進入後住於不苦不樂，
平靜、念遍純淨的第四禪，比丘們！這被稱為……（中略）是波旬的……。
再者，比丘們！比丘
從一切色想的超越，從
有對想的滅沒，從不作意種種想[而知]：『虛空是無邊的』，進入後住於虛空無邊處，比丘們！這被稱為……（中略）是波旬的……。
再者，比丘們！比丘超越一切虛空無邊處後[而知]：『識是無邊的』，進入後住於識無邊處，比丘們！這被稱為……（中略）是波旬的……。
再者，比丘們！比丘超越一切識無邊處後[而知]：『什麼都沒有』，進入後住於
無所有處，比丘們！這被稱為……（中略）是波旬的……。
再者，比丘們！比丘超越一切無所有處後，進入後住於
非想非非想處，比丘們！這被稱為……（中略）是波旬的……。
再者，比丘們！比丘超越一切非想非非想處後，進入後住於
想受滅，且以慧看見後，他的諸
漏被遍滅盡，比丘們！這被稱為比丘對魔作盲目，殺害魔的眼睛後，是波旬的沒看見的、無足的到達者、度脫在世間中執著者。」
世尊說這個，悅意的那些比丘歡喜世尊的所說。(271)
餌經第五終了。
MN.25/(5) Nivāpasuttaṃ
261. Evaṃ me sutaṃ– ekaṃ samayaṃ bhagavā sāvatthiyaṃ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Tatra kho bhagavā bhikkhū āmantesi– “bhikkhavo”ti. “Bhadante”ti te bhikkhū bhagavato paccassosuṃ. Bhagavā etadavoca–
“Na bhikkhave, nevāpiko nivāpaṃ nivapati migajātānaṃ– ‘imaṃ me nivāpaṃ nivuttaṃ migajātā paribhuñjantā dīghāyukā vaṇṇavanto ciraṃ dīghamaddhānaṃ yāpentū’ti. Evañca kho, bhikkhave, nevāpiko nivāpaṃ nivapati migajātānaṃ– ‘imaṃ me nivāpaṃ nivuttaṃ migajātā anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjissanti, anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjamānā madaṃ āpajjissanti, mattā samānā pamādaṃ āpajjissanti, pamattā samānā yathākāmakaraṇīyā bhavissanti imasmiṃ nivāpe’ti.
262. “Tatra, bhikkhave, paṭhamā migajātā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu, te tattha anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjamānā madaṃ āpajjiṃsu, mattā samānā pamādaṃ āpajjiṃsu, pamattā samānā yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ nevāpikassa amusmiṃ nivāpe. Evañhi te, bhikkhave, paṭhamā migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā.
263. “Tatra, bhikkhave, dutiyā migajātā evaṃ samacintesuṃ– ‘ye kho te paṭhamā migajātā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu. Te tattha anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjamānā madaṃ āpajjiṃsu, mattā samānā pamādaṃ āpajjiṃsu, pamattā samānā yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ nevāpikassa amusmiṃ nivāpe. Evañhi te paṭhamā migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ sabbaso nivāpabhojanā paṭivirameyyāma, bhayabhogā paṭiviratā araññāyatanāni ajjhogāhetvā vihareyyāmā’ti. Te sabbaso nivāpabhojanā paṭiviramiṃsu, bhayabhogā paṭiviratā araññāyatanāni ajjhogāhetvā vihariṃsu. Tesaṃ gimhānaṃ pacchime māse, tiṇodakasaṅkhaye, adhimattakasimānaṃ patto kāyo hoti. Tesaṃ adhimattakasimānaṃ pattakāyānaṃ balavīriyaṃ parihāyi. Balavīriye parihīne tameva nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa paccāgamiṃsu. Te tattha anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu. Te tattha anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjamānā madaṃ āpajjiṃsu, mattā samānā pamādaṃ āpajjiṃsu, pamattā samānā yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ nevāpikassa amusmiṃ nivāpe. Evañhi te, bhikkhave, dutiyāpi migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā.
264. “Tatra bhikkhave, tatiyā migajātā evaṃ samacintesuṃ– ‘ye kho te paṭhamā migajātā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa …pe… evañhi te paṭhamā migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā. Yepi te dutiyā migajātā evaṃ samacintesuṃ– ye kho te paṭhamā migajātā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa …pe… evañhi te paṭhamā migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ sabbaso nivāpabhojanā paṭivirameyyāma, bhayabhogā paṭiviratā araññāyatanāni ajjhogāhetvā vihareyyāmāti. Te sabbaso nivāpabhojanā paṭiviramiṃsu, bhayabhogā paṭiviratā araññāyatanāni ajjhogāhetvā vihariṃsu. Tesaṃ gimhānaṃ pacchime māse tiṇodakasaṅkhaye adhimattakasimānaṃ patto kāyo hoti. Tesaṃ adhimattakasimānaṃ pattakāyānaṃ balavīriyaṃ parihāyi. Balavīriye parihīne tameva nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa paccāgamiṃsu. Te tattha anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu. Te tattha anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjamānā madaṃ āpajjiṃsu, mattā samānā pamādaṃ āpajjiṃsu, pamattā samānā yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ nevāpikassa amusmiṃ nivāpe. Evañhi te dutiyāpi migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa upanissāya āsayaṃ kappeyyāma. Tatrāsayaṃ kappetvā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjissāma, ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjamānā na madaṃ āpajjissāma, amattā samānā na pamādaṃ āpajjissāma, appamattā samānā na yathākāmakaraṇīyā bhavissāma nevāpikassa amusmiṃ nivāpe’ti. Te amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa upanissāya āsayaṃ kappayiṃsu. Tatrāsayaṃ kappetvā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu, te tattha ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjamānā na madaṃ āpajjiṃsu, amattā samānā na pamādaṃ āpajjiṃsu, appamattā samānā na yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ nevāpikassa amusmiṃ nivāpe.
“Tatra, bhikkhave, nevāpikassa ca nevāpikaparisāya ca etadahosi– ‘saṭhāssunāmime tatiyā migajātā ketabino, iddhimantāssunāmime tatiyā migajātā parajanā; imañca nāma nivāpaṃ nivuttaṃ paribhuñjanti, na ca nesaṃ jānāma āgatiṃ vā gatiṃ vā. Yaṃnūna mayaṃ imaṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mahatīhi daṇḍavākarāhi samantā sappadesaṃ anuparivāreyyāma– appeva nāma tatiyānaṃ migajātānaṃ āsayaṃ passeyyāma, yattha te gāhaṃ gaccheyyun’ti. Te amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mahatīhi daṇḍavākarāhi samantā sappadesaṃ anuparivāresuṃ. Addasaṃsu kho, bhikkhave, nevāpiko ca nevāpikaparisā ca tatiyānaṃ migajātānaṃ āsayaṃ, yattha te gāhaṃ agamaṃsu. Evañhi te, bhikkhave, tatiyāpi migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā.
265. “Tatra, bhikkhave, catutthā migajātā evaṃ samacintesuṃ– ‘ye kho te paṭhamā migajātā …pe… evañhi te paṭhamā migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā. Yepi te dutiyā migajātā evaṃ samacintesuṃ ‘ye kho te paṭhamā migajātā …pe… evañhi te paṭhamā migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ sabbaso nivāpabhojanā paṭivirameyyāma, bhayabhogā paṭiviratā araññāyatanāni ajjhogāhetvā vihareyyāmā’ti. Te sabbaso nivāpabhojanā paṭiviramiṃsu …pe… evañhi te dutiyāpi migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā. Yepi te tatiyā migajātā evaṃ samacintesuṃ ‘ye kho te paṭhamā migajātā …pe… evañhi te paṭhamā migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā. Yepi te dutiyā migajātā evaṃ samacintesuṃ ‘ye kho te paṭhamā migajātā …pe… evañhi te paṭhamā migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ sabbaso nivāpabhojanā paṭivirameyyāma, bhayabhogā paṭiviratā araññāyatanāni ajjhogāhetvā vihareyyāmā’ti. Te sabbaso nivāpabhojanā paṭiviramiṃsu …pe… evañhi te dutiyāpi migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa upanissāya āsayaṃ kappeyyāma, tatrāsayaṃ kappetvā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjissāma, ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjamānā na madaṃ āpajjissāma, amattā samānā na pamādaṃ āpajjissāma, appamattā samānā na yathākāmakaraṇīyā bhavissāma nevāpikassa amusmiṃ nivāpe’ti. Te amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa upanissāya āsayaṃ kappayiṃsu, tatrāsayaṃ kappetvā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu, te tattha ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjamānā na madaṃ āpajjiṃsu, amattā samānā na pamādaṃ āpajjiṃsu, appamattā samānā na yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ nevāpikassa amusmiṃ nivāpe.
“Tatra nevāpikassa ca nevāpikaparisāya ca etadahosi– ‘saṭhāssunāmime tatiyā migajātā ketabino, iddhimantāssunāmime tatiyā migajātā parajanā, imañca nāma nivāpaṃ nivuttaṃ paribhuñjanti. Na ca nesaṃ jānāma āgatiṃ vā gatiṃ vā. Yaṃnūna mayaṃ imaṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mahatīti daṇḍavākarāhi samantā sappadesaṃ anuparivāreyyāma, appeva nāma tatiyānaṃ migajātānaṃ āsayaṃ passeyyāma, yattha te gāhaṃ gaccheyyun’ti. Te amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mahatīti daṇḍavākarāhi samantā sappadesaṃ anuparivāresuṃ. Addasaṃsu kho nevāpiko ca nevāpikaparisā ca tatiyānaṃ migajātānaṃ āsayaṃ, yattha te gāhaṃ agamaṃsu. Evañhi te tatiyāpi migajātā na parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ yattha agati nevāpikassa ca nevāpikaparisāya ca tatrāsayaṃ kappeyyāma, tatrāsayaṃ kappetvā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjissāma, ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjamānā na madaṃ āpajjissāma, amattā samānā na pamādaṃ āpajjissāma, appamattā samānā na yathākāmakaraṇīyā bhavissāma nevāpikassa amusmiṃ nivāpe’ti. Te yattha agati nevāpikassa ca nevāpikaparisāya ca tatrāsayaṃ kappayiṃsu. Tatrāsayaṃ kappetvā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ nevāpikassa ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu, te tattha ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjamānā na madaṃ āpajjiṃsu, amattā samānā na pamādaṃ āpajjiṃsu, appamattā samānā na yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ nevāpikassa amusmiṃ nivāpe.
“Tatra, bhikkhave, nevāpikassa ca nevāpikaparisāya ca etadahosi– ‘saṭhāssunāmime catutthā migajātā ketabino, iddhimantāssunāmime catutthā migajātā parajanā. Imañca nāma nivāpaṃ nivuttaṃ paribhuñjanti, na ca nesaṃ jānāma āgatiṃ vā gatiṃ vā. Yaṃnūna mayaṃ imaṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mahatīhi daṇḍavākarāhi samantā sappadesaṃ anuparivāreyyāma, appeva nāma catutthānaṃ migajātānaṃ āsayaṃ passeyyāma yattha te gāhaṃ gaccheyyun’ti. Te amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mahatīhi daṇḍavākarāhi samantā sappadesaṃ anuparivāresuṃ. Neva kho, bhikkhave, addasaṃsu nevāpiko ca nevāpikaparisā ca catutthānaṃ migajātānaṃ āsayaṃ, yattha te gāhaṃ gaccheyyuṃ. Tatra, bhikkhave, nevāpikassa ca nevāpikaparisāya ca etadahosi– ‘sace kho mayaṃ catutthe migajāte ghaṭṭessāma, te ghaṭṭitā aññe ghaṭṭissanti te ghaṭṭitā aññe ghaṭṭissanti. Evaṃ imaṃ nivāpaṃ nivuttaṃ sabbaso migajātā parimuñcissanti. Yaṃnūna mayaṃ catutthe migajāte ajjhupekkheyyāmā’ti. Ajjhupekkhiṃsu kho, bhikkhave, nevāpiko ca nevāpikaparisā ca catutthe migajāte. Evañhi te, bhikkhave, catutthā migajātā parimucciṃsu nevāpikassa iddhānubhāvā.
266. “Upamā kho me ayaṃ, bhikkhave, katā atthassa viññāpanāya. Ayaṃ cevettha attho– nivāpoti kho, bhikkhave, pañcannetaṃ kāmaguṇānaṃ adhivacanaṃ. Nevāpikoti kho, bhikkhave, mārassetaṃ pāpimato adhivacanaṃ. Nevāpikaparisāti kho, bhikkhave, māraparisāyetaṃ adhivacanaṃ. Migajātāti kho, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇānametaṃ adhivacanaṃ.
267. “Tatra, bhikkhave, paṭhamā samaṇabrāhmaṇā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu. Te tattha anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjamānā madaṃ āpajjiṃsu, mattā samānā pamādaṃ āpajjiṃsu, pamattā samānā yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ mārassa amusmiṃ nivāpe amusmiñca lokāmise Evañhi te, bhikkhave, paṭhamā samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Seyyathāpi te, bhikkhave, paṭhamā migajātā tathūpame ahaṃ ime paṭhame samaṇabrāhmaṇe vadāmi.
268. “Tatra, bhikkhave, dutiyā samaṇabrāhmaṇā evaṃ samacintesuṃ– ‘ye kho te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu. Te tattha anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjamānā madaṃ āpajjiṃsu, mattā samānā pamādaṃ āpajjiṃsu, pamattā samānā yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ mārassa amusmiṃ nivāpe amusmiñca lokāmise. Evañhi te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ sabbaso nivāpabhojanā lokāmisā paṭivirameyyāma, bhayabhogā paṭiviratā araññāyatanāni ajjhogāhetvā vihareyyāmā’ti. Te sabbaso nivāpabhojanā lokāmisā paṭiviramiṃsu, bhayabhogā paṭiviratā araññāyatanāni ajjhogāhetvā vihareyyāmāti. Te sabbaso nivāpabhojanā lokāmisā paṭiviramiṃsu, bhayabhogā paṭiviratā araññāyatanāni ajjhogāhetvā vihariṃsu. Te tattha sākabhakkhāpi ahesuṃ, sāmākabhakkhāpi ahesuṃ, nīvārabhakkhāpi ahesuṃ, daddulabhakkhāpi ahesuṃ, haṭabhakkhāpi ahesuṃ, kaṇabhakkhāpi ahesuṃ, ācāmabhakkhāpi ahesuṃ, piññākabhakkhāpi ahesuṃ, tiṇabhakkhāpi ahesuṃ, gomayabhakkhāpi ahesuṃ, vanamūlaphalāhārā yāpesuṃ pavattaphalabhojī.
“Tesaṃ gimhānaṃ pacchime māse, tiṇodakasaṅkhaye, adhimattakasimānaṃ patto kāyo hoti. Tesaṃ adhimattakasimānaṃ pattakāyānaṃ balavīriyaṃ parihāyi. Balavīriye parihīne cetovimutti parihāyi. Cetovimuttiyā parihīnāya tameva nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa paccāgamiṃsu tāni ca lokāmisāni. Te tattha anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu. Te tattha anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjamānā madaṃ āpajjiṃsu, mattā samānā pamādaṃ āpajjiṃsu, pamattā samānā yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ mārassa amusmiṃ nivāpe amusmiñca lokāmise. Evañhi te, bhikkhave, dutiyāpi samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Seyyathāpi te, bhikkhave, dutiyā migajātā tathūpame ahaṃ ime dutiye samaṇabrāhmaṇe vadāmi.
269. “Tatra, bhikkhave, tatiyā samaṇabrāhmaṇā evaṃ samacintesuṃ– ‘ye kho te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni …pe…. Evañhi te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Yepi te dutiyā samaṇabrāhmaṇā evaṃ samacintesuṃ– ‘ye kho te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni …pe…. Evañhi te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ sabbaso nivāpabhojanā lokāmisā paṭivirameyyāma, bhayabhogā paṭiviratā araññāyatanāni ajjhogāhetvā vihareyyāmā’ti. Te sabbaso nivāpabhojanā lokāmisā paṭiviramiṃsu. Bhayabhogā paṭiviratā araññāyatanāni ajjhogāhetvā vihariṃsu. Te tattha sākabhakkhāpi ahesuṃ …pe… pavattaphalabhojī. Tesaṃ gimhānaṃ pacchime māse tiṇodakasaṅkhaye adhimattakasimānaṃ patto kāyo hoti. Tesaṃ adhimattakasimānaṃ pattakāyānaṃ balavīriyaṃ parihāyi, balavīriye parihīne cetovimutti parihāyi, cetovimuttiyā parihīnāya tameva nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa paccāgamiṃsu tāni ca lokāmisāni. Te tattha anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu. Te tattha anupakhajja mucchitā bhojanāni bhuñjamānā madaṃ āpajjiṃsu, mattā samānā pamādaṃ āpajjiṃsu, pamattā samānā yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ mārassa amusmiṃ nivāpe amusmiñca lokāmise. Evañhi te dutiyāpi samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni upanissāya āsayaṃ kappeyyāma, tatrāsayaṃ kappetvā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjissāma, ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjamānā na madaṃ āpajjissāma, amattā samānā na pamādaṃ āpajjissāma, appamattā samānā na yathākāmakaraṇīyā bhavissāma mārassa amusmiṃ nivāpe amusmiñca lokāmise”ti.
“Te amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni upanissāya āsayaṃ kappayiṃsu. Tatrāsayaṃ kappetvā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu. Te tattha ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjamānā na madaṃ āpajjiṃsu, amattā samānā na pamādaṃ āpajjiṃsu, appamattā samānā na yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ mārassa amusmiṃ nivāpe amusmiñca lokāmise Api ca kho evaṃdiṭṭhikā ahesuṃ– sassato loko itipi, asassato loko itipi; antavā loko itipi, anantavā loko itipi; taṃ jīvaṃ taṃ sarīraṃ itipi, aññaṃ jīvaṃ aññaṃ sarīraṃ itipi; hoti tathāgato paraṃ maraṇā itipi, na hoti tathāgato paraṃ maraṇā itipi, hoti ca na ca hoti tathāgato paraṃ maraṇā itipi, neva hoti na na hoti tathāgato paraṃ maraṇā itipi Evañhi te, bhikkhave, tatiyāpi samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Seyyathāpi te, bhikkhave, tatiyā migajātā tathūpame ahaṃ ime tatiye samaṇabrāhmaṇe vadāmi.
270. “Tatra, bhikkhave, catutthā samaṇabrāhmaṇā evaṃ samacintesuṃ– ‘ye kho te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa …pe…. Evañhi te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Yepi te dutiyā samaṇabrāhmaṇā evaṃ samacintesuṃ– ‘ye kho te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā …pe…. Evañhi te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ sabbaso nivāpabhojanā lokāmisā paṭivirameyyāma bhayabhogā paṭiviratā araññāyatanāni ajjhogāhetvā vihareyyāmā’ti. Te sabbaso nivāpabhojanā lokāmisā paṭiviramiṃsu …pe…. Evañhi te dutiyāpi samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Yepi te tatiyā samaṇabrāhmaṇā evaṃ samacintesuṃ ye kho te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā …pe…. Evañhi te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Yepi te dutiyā samaṇabrāhmaṇā evaṃ samacintesuṃ ye kho te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā …pe…. Evañhi te paṭhamā samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ sabbaso nivāpabhojanā lokāmisā paṭivirameyyāma, bhayabhogā paṭiviratā araññāyatanāni ajjhogāhetvā vihareyyāmā’ti. Te sabbaso nivāpabhojanā lokāmisā paṭiviramiṃsu …pe…. Evañhi te dutiyāpi samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni upanissāya āsayaṃ kappeyyāma. Tatrāsayaṃ kappetvā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjissāma, ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjamānā na madaṃ āpajjissāma, amattā samānā na pamādaṃ āpajjissāma, appamattā samānā na yathākāmakaraṇīyā bhavissāma mārassa amusmiṃ nivāpe amusmiñca lokāmiseti.
“Te amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni upanissāya āsayaṃ kappayiṃsu. Tatrāsayaṃ kappetvā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu. Te tattha ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjamānā na madaṃ āpajjiṃsu. Amattā samānā na pamādaṃ āpajjiṃsu. Appamattā samānā na yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ mārassa amusmiṃ nivāpe amusmiñca lokāmise. Api ca kho evaṃdiṭṭhikā ahesuṃ sassato loko itipi …pe… neva hoti na na hoti tathāgato paraṃ maraṇā itipi. Evañhi te tatiyāpi samaṇabrāhmaṇā na parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Yaṃnūna mayaṃ yattha agati mārassa ca māraparisāya ca tatrāsayaṃ kappeyāma. Tatrāsayaṃ kappetvā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjissāma, ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjamānā na madaṃ āpajjissāma, amattā samānā na pamādaṃ āpajjissāma, appamattā samānā na yathākāmakaraṇīyā bhavissāma mārassa amusmiṃ nivāpe amusmiñca lokāmiseti.
“Te yattha agati mārassa ca māraparisāya ca tatrāsayaṃ kappayiṃsu. Tatrāsayaṃ kappetvā amuṃ nivāpaṃ nivuttaṃ mārassa amūni ca lokāmisāni ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjiṃsu, te tattha ananupakhajja amucchitā bhojanāni bhuñjamānā na madaṃ āpajjiṃsu, amattā samānā na pamādaṃ āpajjiṃsu, appamattā samānā na yathākāmakaraṇīyā ahesuṃ mārassa amusmiṃ nivāpe amusmiñca lokāmise. Evañhi te, bhikkhave, catutthā samaṇabrāhmaṇā parimucciṃsu mārassa iddhānubhāvā. Seyyathāpi te, bhikkhave, catutthā migajātā tathūpame ahaṃ ime catutthe samaṇabrāhmaṇe vadāmi.
271. “Kathañca, bhikkhave, agati mārassa ca māraparisāya ca? Idha, bhikkhave, bhikkhu vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṃ savicāraṃ vivekajaṃ pītisukhaṃ paṭhamaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, bhikkhu andhamakāsi māraṃ, apadaṃ vadhitvā māracakkhuṃ adassanaṃ gato pāpimato.
“Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu vitakkavicārānaṃ vūpasamā ajjhattaṃ sampasādanaṃ cetaso ekodibhāvaṃ avitakkaṃ avicāraṃ samādhijaṃ pītisukhaṃ dutiyaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave …pe… pāpimato.
“Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu pītiyā ca virāgā upekkhako ca viharati sato ca sampajāno, sukhañca kāyena paṭisaṃvedeti yaṃ taṃ ariyā ācikkhanti ‘upekkhako satimā sukhavihārī’ti tatiyaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave …pe… pāpimato.
“Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā, pubbeva somanassadomanassānaṃ atthaṅgamā, adukkhamasukhaṃ upekkhāsatipārisuddhiṃ catutthaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave …pe… pāpimato.
“Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu sabbaso rūpasaññānaṃ samatikkamā paṭighasaññānaṃ atthaṅgamā nānattasaññānaṃ amanasikārā ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave …pe… pāpimato.
“Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu sabbaso ākāsānañcāyatanaṃ samatikkamma ‘anantaṃ viññāṇan’ti viññāṇañcāyatanaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave …pe… pāpimato.
“Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu sabbaso viññāṇañcāyatanaṃ samatikkamma ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave …pe… pāpimato.
“Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu sabbaso ākiñcaññāyatanaṃ samatikkamma nevasaññānāsaññāyatanaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccati, bhikkhave …pe… pāpimato.
“Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu sabbaso nevasaññānāsaññāyatanaṃ samatikkamma saññāvedayitanirodhaṃ upasampajja viharati. Paññāya cassa disvā āsavā parikkhīṇā honti. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, bhikkhu andhamakāsi māraṃ, apadaṃ vadhitvā māracakkhuṃ adassanaṃ gato pāpimato tiṇṇo loke visattikan”ti.
Idamavoca bhagavā. Attamanā te bhikkhū bhagavato bhāsitaṃ abhinandunti.
Nivāpasuttaṃ niṭṭhitaṃ pañcamaṃ.