增支部4集185經/婆羅門真理經(莊春江譯)[SA.972]
有一次，
世尊住在王舍城
耆闍崛山。
當時，眾多有名的
遊行者住在西必尼迦河畔遊行者的林園，即：安那巴勒、哇勒大勒、色古巫大夷，以及其他遊行者們與有名的遊行者們。那時，世尊傍晚時，從
獨坐出來，去西必尼迦河畔遊行者的林園。
當時，當那些其他外道遊行者共坐聚集時，這個談論中間出現：「像這樣是
婆羅門真理；像這樣也是婆羅門真理。」那時，世尊去見那些遊行者。抵達後，在設置的座位坐下。坐下後，世尊對遊行者沙羅玻說這個：「遊行者們！現在，在這裡為了什麼談論共坐聚集呢？還有，你們的談論中間被中斷的是什麼？」「
喬達摩尊師！這裡，當我們共坐聚集時，這個談論中間出現：『像這樣是婆羅門真理；像這樣也是婆羅門真理。』」
「遊行者們！有這被我以證智自作證後宣說的四個婆羅門真理，哪四個？遊行者們！這裡，婆羅門這麼說：『一切眾生不應被打殺。』這樣說的婆羅門說真理，非虛妄，他不以那個認為『是
沙門』，不認為『是婆羅門』，不認為『我是優勝者』，不認為『我是同等者』，不認為『我是下劣者』，而是，凡真理就在那裡，證知那個後，只是為了諸生物類的同情、憐愍的行者。
再者，遊行者們！婆羅門這麼說：『一切欲是無常的、苦的、
變易法。』這樣說的婆羅門說真理，非虛妄，他不以那個認為『是沙門』，不認為『是婆羅門』，不認為『我是優勝者』，不認為『我是同等者』，不認為『我是下劣者』，而是，凡真理就在那裡，證知那個後，只是為了諸欲的
厭、
離貪、
滅的行者。
再者，遊行者們！婆羅門這麼說：『一切有是無常的……（中略）只是為了諸有的厭、離貪、滅的行者。
再者，遊行者們！婆羅門這麼說：『我在任何地方不是任何人的任何事物；
在任何地方任何事物也不是我的什麼。』這樣說的婆羅門說真理，非虛妄，他不以那個認為『是沙門』，不認為『是婆羅門』，不認為『我是優勝者』，不認為『我是同等者』，不認為『我是下劣者』，而是，凡真理就在那裡，證知那個後，只是無所有道跡的行者。遊行者們！這是以證智自作證後，被我宣說的四個婆羅門真理。」
AN.4.185/ 5. Brāhmaṇasaccasuttaṃ
185. Ekaṃ samayaṃ bhagavā rājagahe viharati gijjhakūṭe pabbate. Tena kho pana samayena sambahulā abhiññātā abhiññātā paribbājakā sippinikātīre paribbājakārāme paṭivasanti, seyyathidaṃ annabhāro varadharo sakuludāyī ca paribbājako aññe ca abhiññātā abhiññātā paribbājakā. Atha kho bhagavā sāyanhasamayaṃ paṭisallānā vuṭṭhito yena sippinikātīre paribbājakārāmo tenupasaṅkami.
Tena kho pana samayena tesaṃ aññatitthiyānaṃ paribbājakānaṃ sannisinnānaṃ sannipatitānaṃ ayamantarā kathā udapādi– “itipi brāhmaṇasaccāni, itipi brāhmaṇasaccānī”ti. Atha kho bhagavā yena te paribbājakā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā paññatte āsane nisīdi. Nisajja kho bhagavā te paribbājake etadavoca–
“Kāya nuttha, paribbājakā, etarahi kathāya sannisinnā, kā ca pana vo antarākathā vippakatā”ti? “Idha, bho gotama, amhākaṃ sannisinnānaṃ sannipatitānaṃ ayamantarākathā udapādi– ‘itipi brāhmaṇasaccāni, itipi brāhmaṇasaccānī’”ti.
“Cattārimāni, paribbājakā, brāhmaṇasaccāni mayā sayaṃ abhiññā sacchikatvā paveditāni. Katamāni cattāri? Idha, paribbājakā, brāhmaṇo evamāha– ‘sabbe pāṇā avajjhā’ti Iti vadaṃ brāhmaṇo saccaṃ āha, no musā. So tena na samaṇoti maññati, na brāhmaṇoti maññati, na seyyohamasmīti maññati, na sadisohamasmīti maññati, na hīnohamasmīti maññati. Api ca yadeva tattha saccaṃ tadabhiññāya pāṇānaṃyeva anuddayāya anukampāya paṭipanno hoti.
“Puna caparaṃ, paribbājakā, brāhmaṇo evamāha ‘sabbe kāmā aniccā dukkhā vipariṇāmadhammā’ti. Iti vadaṃ brāhmaṇo saccamāha, no musā. So tena na samaṇoti maññati, na brāhmaṇoti maññati, na seyyohamasmīti maññati, na sadisohamasmīti maññati, na hīnohamasmīti maññati. Api ca yadeva tattha saccaṃ tadabhiññāya kāmānaṃyeva nibbidāya virāgāya nirodhāya paṭipanno hoti.
“Puna caparaṃ, paribbājakā, brāhmaṇo evamāha– ‘sabbe bhavā aniccā …pe… bhavānaṃyeva nibbidāya virāgāya nirodhāya paṭipanno hoti.
“Puna caparaṃ, paribbājakā, brāhmaṇo evamāha– ‘nāhaṃ kvacani kassaci kiñcanatasmiṃ na ca mama kvacani katthaci kiñcanatatthī’ti. Iti vadaṃ brāhmaṇo saccaṃ āha, no musā. So tena na samaṇoti maññati, na brāhmaṇoti maññati, na seyyohamasmīti maññati, na sadisohamasmīti maññati, na hīnohamasmīti maññati. Api ca yadeva tattha saccaṃ tadabhiññāya ākiñcaññaṃyeva paṭipadaṃ paṭipanno hoti. Imāni kho, paribbājakā, cattāri brāhmaṇasaccāni mayā sayaṃ abhiññā sacchikatvā paveditānī”ti. Pañcamaṃ.